(Фонд стратешке културе – Марина Рагуш)

Медијски пројекат који се држи у строгој тајности требало би да почне с реализацијом почетком 2014. године. Није искључено, како сазнајемо, да Срећну Нову 2014, пожеле упосленици седме силе канала Н1 интерактивно из телевизијских студија у Београду, Загребу и Сарајеву.

О чему је реч? Врло вероватно многима помињање канала Н1 не значи пуно. Међутим када бисмо употпунили овај податак и податком да ће Н1 у сарадњи са ЦНН-ом производити вести из региона бивше Југославије-слика постаје потпунија.

Притом, тој слици недостаје још мало колорита који можемо да употпунимо и информацијама да ће генерални директор овог информативног програма бити Брент Седлер некадашњи страни извештач ЦНН и из Београда, а главни финансијер Јунајтид Груп (UnitedGroup, чији је виши саветник некадашњи амерички Aмбасадор у Србији Камерон Мантер) који је најјача Pay TV платформа која око себе окупља СББ Телемакс из Србије као и Телемах из БиХ и Словеније, Тотал ТВ, и још око петнаест мањих фирми у већинском власништву инвестиционог фонда MidEuropaPartnersи Европске банке за обнову и развој – EBRD^[1]. Дакле, ради се о медијском пројекту од изузетне важности.

Према најавама, информативни програм канала Н1 моћи ће да прати око 15 милиона гледалаца из Србије, Хрватске и БиХ. Он ће се емитовати не само из три главна информативно телевизијско-продукцијска центра: Београда, Загреба и Сарајева већ и из других градова области која је некада припадала СФРЈ. Како се сазнаје из појединих регионалних медија, ти ће „центри имати посебну координацију“.^[2]

За већину медијских кућа бившег југословенског простора, Н1 представља озбиљну конкуренцију Ал-Џазири која је кренула с емитовањем програма крајем 2011. године из Сарајева да би убрзо отворила дописништва из Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Приштине. Ал-Џазира Балканс, да подсетимо, део је Ал-Џазира мреже у власништву Qatar Media Corporation, постављене према моделу Cable News Network или ЦНН (с обзиром да емитује 24 сатни информативни програм). Данас ЦНН може да се прати на енглеском језику у 212 земаља и региона и има своје партнерске ТВ програме и куће. Коначно ова америчка медијска компанија коју је основао Тед Тарнер (са седиштем у Атланти) данас има озбиљну мрежу за дистрибуцију информација од „значаја“ за корпоративну Америку. Толико озбиљну да су упосленици ове медијске куће својевремено пролазили кроз „обуке“ PSYOPs (Psychological Operations)„инжењера“ одговорних за (пре)обликовање јавног мњења у кризним жариштима кадгод је ситуација на терену излазила из задатих оквира корпоративне заједнице. Уосталом, једна од већих афера која је потресала ову утицајну медијску кућу десила се 1998 и 1999. године када је, по писању европских медија о догађајима који су иза сцене ЦНН одређивале форму и садржај вести и анализа,^[3] PSYOPs „програм“ био обустављен. Макар званично.

Тако, према уговору ЦНН и Н1 како сазнајемо ЦНН ће (између осталог) обезбедити „консултације, обуку и оперативну подршку кроз све видове производње вести“^[4] јер за ЦНН је ово пројекат од изузетног значаја и други по реду од већих партнерских програма ЦНН у Централној и Источној Европи после уговора са бугарском медијском кућом News7. Према првим најавама српских медијаиз марта ове године, главни и одговорни консултант Јунајтид Груп, некадашњиамерички Амбасадор у Србији, Камерон Мантер (2007-2009) управо је ангажован на високој позицији саветника у СББ-Телемакс Србија „са циљем да амерички ЦНН дође на Балкан и отвори регионалну телевизију“.^[5] И не само то.

Према писању истог дневног листа, Мантер је у Србији требало да, уз добијање националне фреквенције, обезбеди стимулисање и „убрзавање процеса либерализације тржишта телекомуникација, пре свега фиксне телефоније, где СББ Телемакс Србија очекује од од Телекома преузме велики број корисника“.^[6] Камерон Мантер био је амерички Aмбасадор у Србији (2007-2009) наследивши Мајкл Полта. Његов мандат обележиле су многе контраверзе које су често излазиле из традиционалног дипломатског протокола. Годину дана пре истека мандата, САД шаљу Мантера у Ирак, на место војно-политичког саветника Амабасадора САД Кристофера Хила; затим на место Амбасадора у Пакистану (2010-2012) са ког одлази због (како се спекулисало у страним медијима) сукоба са тадашњом државном секретарком Хилари Клинтон^[7].Треба посебно истаћи да је Мантер „службовао“ у Бону (1995-1997), Прагу (1992-1995), Варшави (1986-1988) био је и Директор за Централну, Источну и Северну Европу при Националном Савету безбедности (National Security Council, 1999–2001), Директор Северноевропске иницијативе (1998) и шеф канцеларијеза ратификацију проширења НАТО-а(1997-1998).^[8]

 

Дипломата (и обавештајац) од каријере Камерон Мантер током својих службовања остварио је значајна „познанства“ која ће му умногоме помоћи у реализацији медијског „пројекта“ емитовања регионалног информативног програма канала Н1 са америчким ЦНН-ом.

Директор ТВ Н1 биће Брент Седлер, српској јавности познати извештач ЦНН из Београда током деведесестих година. Седлер је иначе био ратни извештач из више од 20 земаља. Један од значајнијих Седлерових медијских задатака била је позиција шефа дописништва из Бејрута. Ожењен је ћерком Гордане Аничић, некадашње Амбасадорке Савезне Републике Југославије^[9] и функционера СПО-а у Сирији. Заправо Гордана Аничић је била смештена у Дамаску а њен дипломатски мандат се простирао поред Сирије на Либан, Јордан и Палестину.

Њена ћерка, иначе продуцент ЦНН у Београду је средином деведесетих упознала Седлера за кога се касније и удаје. Седлер је искористио своје контакте које је остварио током извештавања за ЦНН из Београда и ушао у пословне воде и „заједно са бившим министром за информисање (Савезне Републике Југославије) и функционером ЈУЛ-а Гораном Матићем и бившим америчкима амбасадором у Србији Вилијамом Монтгомеријемформира „MSM & Associates“,односно „Montgomery Sadler Matić & associates”, у којој је поред Матића, власница (33 посто ) фирме Лин Монтгомери, док се 34 одсто власништва води на име Садлера“.^[10] Фирма се бави консалтингом у области спољне трговине и улагања. ^[11] Седлер је рођен 1950 године у Манчестеру. Образовао се на Royal Masonic School for Boys, Harris College, Preston-у. Дипломирао је на University of Central Lancashire (Journalism, Media and Communication). Радио је као извештач за Harrow Observer, Reading Evening Post, Southern Television, Westward Television. Године 1981, ради за ИТН одакле прелази на ЦНН.^[12] Последњих десет година живео је и радио у Бејруту.

Иако, многи медијски аналитичари ЦНН (или Н1) виде тек као конкуренцију Ал-Џазири, прича је (ипак) много значајнија од „медијског покривања“ догађаја.С обзиром, на тек делове мозаика мреже коју смо представили долазак ЦНН на Балкан може да значи само и једино озбиљну намеру корпоративне Америке да у наредном периоду интезивира примену „меке“ силе која ће у важним политичким догађајима који нам следе имати задатак да спинује, прелама и обликује мњење у корист и за сврху остварења америчких корпоративних интереса. Како некад тако и сада, Балкан се својим геостратешким положајем наново намеће као зона опасно укрштених интереса Истока и Запада.

Не треба никако сметнути с ума, да је реч о пропагандној машинерији која се активира увек у ситуацијама „узбуне“- када би се тензије на спољнополитичком плану доводиле до усијања. Људи који персонификују почетак рада ЦНН-а на Балкану добро су познати српској јавности као људи који су имали утицаја и везе, у и међу високим намештеницима српског (и не само српског) руководства и не ретко утицали на многе преломне догађаје на домаћој политичкој сцени. Уколико се погледа мало даље од Србије и Балкана то су, такође, људи који су у својим биографијама у знатном временском периоду боравили на Блиском Истоку-дакле у зонама где се, као што знамо, историјски опасно (су)срећу Источна и Западна цивилизација. Шта ће у коначном збиру бити резултат опасних (су)сретања ова два према својим специфичностима потпуноразличитасвета-остаје да се види.

За сада имамо врло озбиљну најаву да ће брдовити и (увек) турбулентни Балкан наново затрести светску политичку сцену.

Ознаке: Ал Џазире, Брент Седлер, Марина Рагуш, медији, Н1, ЦНН, „Балкан”