Прочитај ми чланак
Немачка сага о злату још увек без епилога – Из „Federal Reserve Bank“ поручили Берлину како до 2020. не може да добије своје златне резеве.
Када је БДП највеће европске привреде у последњем кварталу прошле године ушао у минус од 0,5%, те након што су челници Немачке централне банке (Бундесбанке) у више наврата упозоравали на немогућност провере својих златних резерви, политичари у Берлину су се запитали: ‘ Где је уопште немачко злато? ‘.
Већина немачких златних резерви је ‘због совјетске претње’ деценијама била ускладиштена у Њујорку, Паризу и Лондону, где би се то злато требало да се налази и овог тренутка. Реч је о 3400 тона злата у вредности отприлике 200 милијарди долара, а од чега би скоро половина (45%) требало да је у трезорима ‘Federal Reserve Bank’ у Њујорку, 13% у Лондону и 11% у Француској – од скоро 3400 тона немачких златних резерви – 1536 тона је похрањено (или би барем требало да буде) у Њујорку, 450 тона у Лондону и 374 тоне у Паризу.
Почетком ове године су се Немци озбиљно забринули за своје злато и затражили да се оно врати у домовину. Иако је званична верзија била ‘како је Немачка сада сигурна’, те како ‘финансијско пословање трећег миленијума налаже да оно буде у домовини’, многи верују како су се Немци на тај корак одлучили због пуке чињенице што је финансијска елита у Сједињеним Државама одавна позната по томе да продаје оно што није њихово или не постоји.
Аналитичар Бритон Риле тврди да је 2012. Голдман Сакс продавао обвезнице чију је вредност гарантовао златом које се наводно налазило у трезорима. Бројни угледни аналитичари и економисти, као на пример Паул Крејг Робертс, тврдили су како тога злата уопште нема и како су банкари били сигурни у лаку зараду калкулишући са његовом ценом.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
У Голдманн Саксу су шпекулисали с туђим златом јер су рачунали како је врло мало оних који проверавају депозите злата и траже његов повраћај, а још мања је вероватноћа да ће то сви учинити истовремено. Да би апсурд био већи, Голдман Сакс је клијентима свеједно наплаћивао услуге складиштења злата којег није било. Можда је свега тога био свестан свестан и покојни председник Венецуеле Хуго Чавез када је 2011. одлучио у земљу вратити 180 тона злата или 85% од укупне количине колико се налазило ван граница Венецуеле.
Немачка не може добити своје злато пре 2020. године
Но вратимо се на Немачку и њихов захтев од јануара ове године да врати злато у домовину. У Federal Reserve Bank у Њујорку су им одговорили ‘како се трансфер неће моћи обавити пре 2020. године ‘, преноси РТ. И не само то, Немци су у више наврата путовали у Њујорк како би извршили провере злата и тражили да посете трезоре ФЕД-а, међутим службеници у Њујорку су им увек давали исти одговор: ‘Из безбедносних разлога и недостатка простора то није могуће ! ‘.
Већ смо писали о томе како је Њемачка самоиницијативно упутила своје истражитеље у САД, али им је било дозвољено да уђе само у предворје трезора где им је показано неколико комада златних полуга, а надзор свих њихових резерви им није био дозвољен.
Када су се Немци у Њујорк запутили по други пут, ФЕД им је отворио један од девет трезора и дозволио им да гледају злато, али им је било забрањено дирати га и контролисати, те су се вратили кући практично необављена посла, наводи Ncnbc International..
‘Ми већ дуже време вршимо притисак на Бундесбанку и послали смо више захтева у том смислу, а исто тако и многи други. Морамо знати зашто се не може да изврши провера наше имовине и зашто се не изврши притисак на централне банке земаља које су наши партнери и пријатељи и то у првом реду на Federal Reserve Bank. Зашто се то злато не може може вратити у Немачку? Овде постоји низ питања на које нико не жели дати одговоре ‘, тврди Peter Boehringer..
‘Сједињене државе и ФЕД издавањем нових државних обвезница покривају 60-80% дуга савезне државе. Таква слободна продаја је лоша вест када је у питању амерички дуг и потврђује да нешто није у реду с доларом као заменском валутом. Кина и Индија ће до краја ове године да купе око 2300 тона злата, што представља целокупну годишњу светску производњу ‘, за РТ је изјавио Boehringer.
ФЕД – Једна од најнетранспарентнијих институција на свету
Federal Reserve Bank је једна од најнетранспарентнијих институција на свету. Годинама је складиштила огромне количине злата из централних банака целога света и некад се сматрала за најсигурније место, међутим данас је то по изгледу више није.
Већ се дуже време с разлогом шпекулира како ФЕД не поседује много злата и како је оно продато, изнајмљено или коришћено, као у случају Голдман Сакса, као гаранцију приликом задуживања. Они најрадикалнији тврде како је злато које је већина светских држава дала на чување банци у Њујорку неповратно изгубљено, али због страха од урушавања глобалне привреде не потеже се питање утврђивања истине. То нико не може да докаже, као нити да је све у реду, будући да приступ депозитима имају само службеници ФЕД-а и цео им свет зато мора да вероваје на реч.
Ncnbc International је у чланку од јула ове године покушао да смири страсти и објавио вест ‘како је мистерија око немачког злата решена’, али опет не наводи никакве доказе, нити да је извршена провера, него верује саветници Светске Банке, Карен Хјудес, која гарантује његово постојање.
Комплетан надзор Форт Нокса није извршен више од 60 година
Исти је случај и кад је реч о Форт Кнок у којем злато деценијама није нико видио. Последња провјера и јавна посета трезорима Форт Нокса је била давне 1953., одмах након ступања на дужност председника Двајта Ајзенхауера. Експерти који нису запослени у ФК никада нису добили дозволу за проверу, а они који су то учинили проверили су само 5% укупне количине злата која се (или би се) тзребала налазити у трезорима. Дакле, комплетан надзор Форт Нокса није извршен више од 60 година.
1974. је шест чланова Конгреса, један сенатор и неколико новинара добило дозволу за улазак у Форт Нокс како би се лично уверили да ли се злато тамо похрањено доиста тамо и налази. Сви су потврдили како је злато у трезорима, али се свеједно дигла бура полемика и то опет из разлога што им је било допуштено да виде само један део златних резерви. Један од шесторице конгресмена је у извештају написао ‘како су златне полуге које је држао у рукама биле много лакше него што је очекивао’.
У протекле две године су бројни политичари у Сједињеним Државама који тврде ‘како постоји могућност да се ни у Форт Нокс, ни у ФЕД-у не налази цела количина, него само мањи део затражили да се учини комплетан инвентар, те да се јавно објаве резултати истраге ‘. ФЕД је био предметом истраге коју је 2011. покренуо конгресмен Рон Паул, али су свеједно одлучно одбили било какву могућност физичке провере њихових трезора.
Све се зна и о лажним обвезницама и призаницама, које су у замену за злато добиле владе земаља широм Азије, Латинске Америке и Африке, а које је ФЕД успео да убеди ‘како злато у њиховим централним банкама због ратова или сукоба није на сигурном’, те им понудио своје услуге. Касније су за те обвезнице или признанице за добијено злато тврдили како су лажне, како су бројне грешке у рукопису и потписима ‘што се ФЕД-у не може догодити’, како су ‘серијски бројеви нетачни’ и што све не.
Блумберг је још 2009. објавио чланак о 134.000.000.000 $ ‘лажних обвезница’, а ФЕД се за такво пословање оптужује још од почетка прошлог века и у питању су милијарде и милијарде долара. Споменимо случај Чанг Каи-Шека и опљачканог кинеског злата које се налазило на Тајвану, а које је одвежено у трезоре ФЕД-а и никад није никад враћено. Иако би разлог могао бити и нерешен стаус Тајвана и то што је то злато практично кинеско, након смрти Чанг Каи-Шека је његова супруга дуги низ година безуспешно покушала вратити то злато натраг и увек је од ФЕД-а добијала негативан одговор.
Нема сумње да је ово тема која плени пажњу и исходиште је за многе теорије завере. Но једнако тако је и чињеница да Сједињене Државе имају негативну биланцу када је у питању количина златних резерви и ниво задужења у злату у периоду од 1917.-2012. Управо због тога је Рон Паул и тражио транспарентност у пословању ФЕД-а, а у интервјуу од пре месец дана је упозорио да ‘уколико Сједињене Државе наставе са овом праксом, долар ће скроз изгубити вредност, а цена злата ће бесконачно расти’.
Начин пословања и стварно стање у трезорима америчких, али и британских и француских банака, не интересира само Немачку која је постала суперсила у сваком смислу и усуђује да потражује оно што другима не пада на памет.
Ту су и сви потписници тзв. „Вашингтонског уговора о злату“, а то су централне банке Аустрије, Италије, Португала, Швајцарске, Белгије, Немачке, Шпаније, Енглеске, Холандије, Ирске, Шведске, Финске, Луксембурга, те Европска централна банка, америчко министарство финансија, ММФ и ФЕД . Будући да је Немцима одговорено ‘како не могу своје злато добити пре 2020.’, тешко је поверовати да ће неком другом то поћи за руком. Италија и Холандија су такође следили немачки пример, али безуспешно.
На крају свима остаје нада да су све приче око злата у ФЕД-у и Форт Кноксу ипак само шпекулације и како ће се проћи у најбољем реду. Међутим уколико су Рон Паул, као и многи други који упозоравају на неправилности и нелогичности у њиховом пословању у праву, нема превише простора за оптимизам.
