Прочитај ми чланак
(Политика)
Један миран августовски дан у Загребу. Седим са мојим пријатељeм Бошком Црнобрњом у „Кавказу”, тј. „Казалишној кавани” на Тргу маршала Тита и пијемо макијато. Келнери, неки нови клинци, нема више старог Блажа, Црногорца који је вероватно једини уз моју маленкост у Загребу оних година недемократског режима СФРЈ јавно навијао за Црвену звезду.
Бошко је некада био уредник деска у „Вјеснику“, одличан уредник све до 1991. године. Онда је као Србин добио „ногицу“, па је основао некакав левичарски часопис који финансирао Сорош, да би се показало да и у Хрватској има левичарске штампе. Тако је Бошко у сваком броју штампао по десетак текстова о Титу, плус обавезна фотографија Тита на насловној страни. Нико то није куповао, Бошко је часопис делио пријатељима као сувенир, али је из Сорошових фондова некаква ловица ипак капала. Баш као што је капала и многим новинарима у Србији. Али не због друга маршала, већ због борбе за демократију.
Дакле, мој друг Бошко познаје сваку релевантну фацу у Загребу на потезу од Звечке и „Кавказа” до Трга бана Јелачића. Није му, наравно, било лако 1991. и још неколико година после у Загребу, поготово што Бошко стално носи неку полуобријану браду. Једном приликом га је наш заједнички колега Рене Бакаловић, онако шеретски, поздравио гласно усред препуне кафане: „Гдје си, угрожени Србине?“. Било па прошло…
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Као уредник листа који је у последњих 15 година објавио највише текстова и фотографија друга Тита, Бошко би ваљда требало да зна је ли Тито био Пољак или Рус. О чему су се сада сви расписали, од Триглава до Вардара. Јер, америчка обавештајна служба НСА на основу анализе Титовог гласа, наводно, претпоставља да није био родом с подручја бивше Југославије, тј. региона, како је сада политички коректно назвати бившу Југу. Бошко тврди да у НСА ради гомила полуаматера, који у недостатку правих изазова анализирају све и свашта, буџет се некако мора оправдати, а и кадрови им беже у Русију.
Но, није сигуран зашто је та тема покренута баш сада? Је ли питање порекла друга Тита покренуо НСА у контексту захлађења односа између Москве и Вашингтона? И коме сада треба таква дилема? Да НСА повремено фабрикује информације сведочи и случај оружја за масовно уништавање у Ираку. У рат против Ирака званично се и кренуло на темељу „проверених и кредибилних“ информација НСА о оружју за масовно уништавање које поседује Садам Хусеин. Ни после десет година то оружје у Ираку није пронађено, а људи и даље гину.
Бошко и ја никако да се сложимо зашто је усред лета 2013. лансирана тема да ли је Тито био Пољак, Рус или из мешовитог хрватско-словеначког брака. Зашто НСА хоће да нам украде друга Тита, а многи овде, регионалци, у томе јој помажу? „Беспослен поп и јариће крсти“ или је нека друга позадина у питању?
Да би разрешили дилему позовемо ми нашег друга Дениса Куљиша, некадашњег уредника „Старта“, човека који је покренуо магазине „Глобус“ и „Национал“, левичара који је управо завршио своју најновију књигу о Јосипу Брозу Титу. Денис је на летовању у Италији и шаље нам поруку: „Можда је Тито заправо био Србин, никако да се помиримо с тиме да је био полу-Словенац полу-Хрват, да нам је ј…. м… до смрти и још десет година после тога. А онај дивни паметни чо’ек, Чича, онако да пропадне. Без везе“.
Прочитавши ту поруку Бошко и ја се згледасмо. Анализирајући фотографије друга Тита из времена пре Другог светског рата, у периоду пре тог рата и после 1945. године то је несумњиво иста особа. Ако НСА тврди да је прави Тито отет и замењен двојником, што је инсинуација упућена Русима, баш ме интересује када је то било? И зашто да га КГБ отима и замењује двојником? Ако је „прави“ Тито био проблем Русима, Стаљин га је могао ликвидирати у сваком тренутку, могао је да доведе уместо „правог“ Тита било ког другог виђенијег југословенског комунисту на чело партије. Јер, до 1941. године Тито још није имао тај недодирљиви имиџ да би Стаљину његово име било потребно да га мења двојником.
Да Тито није био несклон Србима то може и данас да потврди другарица Јованка, је ли био Рус то би могла да каже само Пелагија. Али није више жива. Само под краљем Александром и маршалом Титом сви Срби живели су у истој држави. Као и сви Хрвати, сви Словенци и сви Црногорци. И сви су се економски развијали. Ко то негира, има проблем са истином.
Бошко и ја прошетали смо до Цвјетног трга. Каже ми да је ту пре неки дан био перформанс о Церској бици. Војници обучени у аустроугарске и српске униформе. Историчар, који је објашњавао битку, споменуо је српског војводу Павла Јуришића. Неко из публике је гласно упитао откуда Павле Ђуришић у тој бици?
– Ма не тај Павле, овај је био Лужички Србин, историчар-повјесничар је закључио: „Изгубили смо Церску битку, али смо добили рат. Дугорочно“.
Питам Бошка да ли се шали, је ли заиста био такав перформанс о Церској бици усред Загреба. Смеје се: „Узми да се то догодило, да је истина, попут ове анализе НСА“.
Сада ми није чудно што је Сноуден побегао Русима.
