Прочитај ми чланак
(Новости)
Ревизија историје на немачки начин. Да ли је Слободану Милошевићу место уз највеће нацистичке злочинце? Судећи по ауторима изложбе „Међународни судови, од Нирнберга до Хага“ – јесте.
Меморијални музеј Нирнбершког суђења недавно је представио нову поставку у којој су бивши председник СР Југославије и српско руководство приказани као једини кривци за злочине на територији бивше Југославије. Посетиоци тако могу да сазнају о „паралелама“ између Нирнбершког процеса и Хашког трибунала, појединостима о Сребреници (истина, није коришћена реч геноцид), као и о „бруталним акцијама српских војних снага“ у Босни и Херцеговини и на Косову. Наравно, масакри над Србима нису ни поменути.
Аутори изложбе зажмурили су на чињеницу да Милошевић у Хагу није осуђен за злочине који су му се стављали на терет. Чак су поред његове слике поставили и велики постер са паролом „геноцид на Косову“, иако бивши председник и није био оптужен по овом питању.
– Успостављање паралеле између нацистичких злочина и онога што се дешавало на Балкану деведесетих година прошлог века је у најмању руку непримерено, с обзиром на то да има веома мало сличности. По свему судећи, ова музејска поставка се односи на немачку културу сећања и показује да се Немци заправо нису искрено суочили са Холокаустом и свим дешавањима из Другог светског рата – објашњава историчар Чедомир Антић, из Напредног клуба.
Наш саговорник наглашава да су ратни сукоби у бившој Југославији послужили и као вентил за пражњење фрустрација и понижења која су Немци доживели после Другог светског рата.
– Немачка је имала велику улогу у југословенским сукобима с краја прошлог века, а чак су и први пут од Другог светског рата њихови војници пуцали на непријатеља управо на Косову и Метохији – подсећа Антић. – Такође, није мали број немачких научника који неометано тврде како у Хрватској није почињен геноцид над српским народом.
Део поставке који се односи на Слободана Милошевића
Изложба у Нирнбергу не би требало да нас фрустрира, већ да нас подсети да као држава морамо да дамо све од себе у одбрани својих интереса, али и истине и научне методологије, наглашава Антић.
– Зато није добро што је питање геноцида над српским народом код нас политичко питање, односно да се о њему пише или се заборавља у зависности када је то неком потребно – истиче Антић.
