(Глас Русије)

Несносне врућине које су се обрушиле како на Србију, тако и на читав регион, довеле су чак до тога да српски држављани не верују ни у званичне наводе надлежних институција што се тиче измерених температура. Републички хидрометеоролошки завод Србије је ових дана објављивао да је у неколико градова највиша измерена температура у току дана била 39 степени по скали Целзијуса. Ипак, субективни осећај је био такав, као да је готово 50 степени.

Са друге стране, одређен број грађана се још увек сећа прохладних лета, дугих, хладних зима и постојања пролећа и јесени. Данас тога готово да нема, па се многи са разлогом питају, ко је крив за ову непогоду и да ли ју је могуће избећи. Наука често помиње и ефекат стаклене баште и човека чија је делатност довела до овог феномена, као једине кривце за врућине.

У вези са овом ситуацијом, разговарали смо са професором Младеном Ћурићем који предаје на Физичком факултету у Београду, на одељењу метеорологије. Професор Ћурић сматра да су ове климатске појаве, ипак сасвим у складу са природним циклусима:

Клима је један комплекс дешавања, и као таква, она никада није била константна. Клима није, на пример, само обележје температуре и падавина, као два основна елемента који се узимају за карактеризацију климе- па сада да то пратимо и да кажемо: е, константно је. Понављам, клима никада кроз историју није била константна.

Но, професор Ћурић не спори да је укупно, сада време нешто топлије и указује на питање да ли је то отопљење изазвано једним фактором или комплексом фактора. Такође, постоји и могућност да је на отопљење утицао и један фактор, новијег датума, а то је човек и његова активност.

Пре него што покуша да нађе одговарајући закључак, сваки зрео научник ће истраживати шта се то дешавало у прошлости. У том смислу постоје реконструкције климе, на основу анализе остатака из далеке прошлости. Постоје наслаге биљног и животињског света и у утроби земље и на дну океана, као и испод океанског дна.

Ископавања се врше намерно или случајно и долази се до узорака, врши се њихова анализа и може се сазнати под којим условима је тај одређени биљни и(ли) животињски свет живео, односно рећи да ли је одређени период био топао или хладан. Научници се тиме врло поуздано и суптилно баве, методе су провериве и подаци те врсте, данас нам стоје на располагању. Друга врста података, то су записи људи, наставља професор Ћурић:

Метеоролошки инструменти, они су новијег датума. Инструмент попут термометра измишљен је тек 1600.године, барометар још касније. Сама мерења су почела још много након тога. Али, човек је писмен и паметан од давнина и у том смислу постоје разне хронике о томе какво је време било. Тако, на пример, познате су Московске хронике у којима се налазе дивни записи о времену у том делу Русије. У овим списима се помиње да су негде у средњем веку, од 1100.године до око 1300.године, владале велике врућине и да је чак и Москва негде пред крај тог периода била потпуно изгорела због тих огромних летњих жега.

Али, како знамо да је жега, која је била забележена на једној територији, могла да утиче на глобалне климатске услове тог времена?

Истовремено постоје записи и на западној хемисфери- цивилизација Маја која је живела интензивно опет негде око 1000.године, негде од 600.године па до 1200.-1300.године након чега је та цивилизација, може се рећи, практично изумрла. Они су били изузетно добри хроничари свог времена. Показало се да је у истом периоду око 1200.-1300.године било веома вруће и да није било довољно падавина. То је један од фактора због којег су они као цивилизација почели да изумиру. Због недостатка воде, почели су чак да прибегавају култу жртвовања.

Шта нама данас говоре ови записи, шта ми из њих можемо закључити?

То нама говори о осцилаторности климе, и то у тим дуготрајним климатским променама, када дакле, људски фактор гарантовано није био доминантан и није се могао одвијати тај природни процес под утицајем малог човека и његове активности.

Помињали сте да клима никада није константна, да је долазило до сталних промена. Која научна студија говори у прилог томе и чиме то објашњава?

На пример, наш Милутим Миланковић је описао те осцилације климе у једном дугом периоду у прошлости- 600 хиљада година уназад и то само под утицајем једног фактора а то је положај Земље у односу на Сунце. Наиме, путања Земље није увек иста него се мало помера у односу на Сунце, онда се нагиб осе Земље нешто мало, мало помера. Сви су сматрали да је то толико беззначајно померање да оно не може утицати на климу. Међутим, он је био упоран и егзактно израчунао те мале промене у положају односа Земље и Сунца доводе до тих правилних мењања.

Дакле, како наука сад тумачи овај врели талас? Да ли је он део циклуса о којем сте говорили?

Мерења постоје на много тачака на земаљској кугли и ти подаци нама говоре да се глобална темпрература мењала. Наиме, од 50-тих година 19.века, па до 40-тих година 20.века био је период отопљења и то је био излазак из такозваног малог леденог доба. То мало ледено доба нисмо могли да документујемо подацима, јер се оно дешавало негде од 1350.године до 1850.године, а тада нису вршена мерења. Али, ту опет има животних записа који то показују и документују.

Од 1940.године, па до негде 70-тих година 20.века, бележи се пад температуре. То је свима који су живели у то доба, као и мени, је потпуно јасно да су 60-те године биле хладније године. Тада су, на пример у Београду, биле дуге и хладне зиме, снега је било до 80 центиметара, лета нису била тако топла. А, од 70-тих година, почиње пораст температуре, да би нарочито 90-тих година тај пораст био изражен.

Дакле, у прошлости, па све до данас, постојале су промене које су потпуно еквивалентне овим данашњим дешавањима. И то се дакле све одвија у циклусима, јер клима је изузетно сложена. Нажалост, ни један наичник не може да каже: „е, један је фактор доминантан“. Неописива би грешка била да се у обзир узме само један фактор, јер то просто није тачно.

Многи научници и активисти покрета за заштиту животне средине говоре о ефекту стаклене баште- односно о издувним гасовима који око планете Земље образују омотач. Ови гасови онемогућавају да топлота „оде“ у свемир и тиме се атмосфера загрева. Нису сви научници истог мишљења. Да ли Ви делите став да издувни гасови утичу на глобално загревање?

Гасови који потичу од човекове делатности, чему се данас једино придаје значај су тек једна реалност. Али, као таква, ова реалност нема никакв велики утицај на климу.