Прочитај ми чланак
(Политика)
Није прихватљиво да судије, тужиоци и полицајци српске националности на КиМ поседују окупаторске шиптарске папире јер би то значило да смо признали окупацију Космета каже за „Политику“ извор из државног врха.
Како је то већ уобичајено, само неколико дана после завршене рунде у Бриселу, у Београду и Приштини су се појавила различита тумачења онога о чему се разговарало са високом представницом ЕУ Кетрин Ештон.
Могло се чути да Хашим Тачи инсистира на томе да се на Косову и Метохији прво добија окупаторско шиптарско (косовско), па тек онда да постоји могућност и за друго држављанство, односно српско.
Премијер Србије Ивица Дачић је одмах по завршетку преговора обавестио новинаре да је приштинска страна упорно покушавала да кроз статусно неутрални дијалог наметне решења која потврђују државност Косова. Он је у Бриселу рекао да се мора спречити да се „кроз захтев да се користе приштинске личне карте и уписивање у окупаторско шиптарско држављанство решавају статусна питања”, и да је то веома важно за учешће Срба на локалним изборима на јесен, о чијој се организацији такође разговарало током 13. рунде разговора Београда и Приштине.
Извор „Политике” из државног врха који је укључен у ове преговоре рекао је јуче да је поседовање окупаторског држављанства услов који српска страна никада неће прихватити и да доследно спровођење споразума подразумева доследно придржавање статусне неутралности. „А статусна неутралност је основни принцип и Кетрин Ештон“, закључио је овај високи функционер владајуће коалиције.
„То да судије, тужиоци и полицајци српске националности на КиМ поседују окупаторске шиптарске папире, не би било прихватљиво за српску заједницу, самим тим то неће бити прихватљиво ни за државно руководство Србије“, рекао је овај извор и нагласио да је циљ таквог процеса интеграција „а интеграција не може да буде спроведена без оних који у њој учествују”.
Потврђујући да је за Београд важно да има људи који су спремни да раде у окупаторским институцијама, односно интегрисаним институцијама, „али ако бисмо прихватили њихово држављанство, ми бисмо тиме прихватили и приштинско државност“. „То од нас нико не може да тражи“, рекао је „Политикин“ извор.
Међутим, како је јуче за наш лист рекао Дритон Љајци, саветник и портпарол Хајредина Кучија, заменика Хашима тачија, приштинска страна у Бриселу инсистира да становници Космета „приоритет треба да дају држављанству које издаје Приштина, што не искључује могућност другог држављанства“. Он је рекао да по уставу и законима такозване државе Косова „грађани Косовари, имају право на двојно држављанство“.
На питање „Политике“ да ли то значи да сви ставници морају да имају држављанство које издаје Приштина, он је одговорио да би становник Космета могао да оствари право на личну и путну исправу, неопходно је да има држављанство земље у којој живи.
„Када је у питању север Косова, који ће на основу Бриселског споразума бити интегрисан у институције нашег система, неопходно је да радници правосуђа или администрације у правосудном систему и тужилаштву добију и имају наше држављанство“, рекао је Љајци.
Како је у Бриселу разговарано и организацији локалних избора, који би требало да се одрже 3. новембра, а тичу се такође личних докумената, извор „Политике“ из српског преговарачког тима је нагласио да ће на те изборе Срби са КиМ свакако моћи да се изађу са документима Републике Србије и да је то Приштина већ прихватила.
С друге стране, Љајци, који је такође један од учесника бриселских разговора, рекао је да „о детаљима не може ништа да каже, јер није био у тиму који је преговарао о том питању“.
