• Почетна
  • СВЕТ
  • Египат: Оружани сукоби, седам мртви, могући сиријски сценарио (Уживо – видео)
Прочитај ми чланак

Египат: Оружани сукоби, седам мртви, могући сиријски сценарио (Уживо – видео)

0

kairu-najmanje-7-mrtvih_900_6686( Адванце, AFP | RT | Reuters | BBC | Al-Ahram | ABC News | Al-Arabiya)
Према информацијама египатских лекара, најмање 7 особа је убијено за време сукоба између анти-владиних демонстраната и присталица Муслиманске Браће. Лекари истичу у разговору за АФП како је велик број рањених у градској четврти Гиза, неки се нелазе у критичном стању након задобијених прострелних рана.

Стижу и информације о рањеним у индустријском граду Кафр Ал-Давар.

У исто време како су се појавиле вести о растућем броју мртвих огласио се и председник Морси. Према последњим информација требао би се ускоро обратити јавности те понудити „решење“. Вијест је управо објавила египатска државна телевизија.

00:03
„Нећу одступити, бранити ћу демократски легитимитет својим животом“, поручио је Морси за време обраћања нацији.

00:00
Морси и даље држи говор, повишеног тона, не спомиње никакве уступке. Занимљиву вест управо преноси саудијска ТВ станица Ал Арабија: „египатски Салафисти позивају на превремене изборе како би се избегао грађански рат у земљи“. Вест преноси и египатски ал-Ахрам.

23:45
Морси управо држи говор на јавној телевизији. Прича о томе како је освојио мандат демократским путем те како је он први египатски председник који је изабран од стране народа. „Желим да Египат буде самосталан и да му нико не може диктирати“, рекао је. Очекивано – за актуелне демонстрације оптужује „остатке старог режима“, те истиче како се стари режим жели вратити на власт. Тешко да ће Морси оваквим говором умирити демонстранте који су поново у милионима изашли на улице.

23:35
Морсијево „решење“ је да „војска повуче ултиматум“. Из његовог уреда је поручено: „Председник Мохамед Морси има уставни легитимитет и одбацује сваки покушај девијације. Позива оружане снаге да повуку своја упозорења и одбацује све унутрашње и спољне диктате“, преноси Ројтерс.

23:17
Тржишта реагују на ситуацију у Египту – америчке берзе су у паду, цена нафте приближила се 100 УСД по барелу.

23:10
Порука из Морсијевог уреда: „Оружане снаге позивају се да повуку свој ултиматум те се одбацују свака унутрашња и спољна наређења“. Изгледа како Морси не мисли попустити. Након ове поруке, која је објављена на Твиттеру, с трга Тахрир демонстранти су почели узвикивати „Одлази! Одлази!“.

Ситуација у Египту дошла је до усијања – „Египат је на ивици“, преноси Ројтерс, и заиста тако делује. У политичку кризу укључени су разни елементи опозиције, увек присутна и увек утицајна војска, и Мохамед Морси заједно с Муслиманска браћа и присталицама.

Но, нема сумње, главна сила у Египту у последња два дана су демонстранти који су изашли на улице у још невиђеном броју. Разне бројке се помињу, па и она о 14.000.000 људи на улицама која овим протестима даје епску димензију.

Тешко је не приметити како ови протести, за које се готово сви слажу да су бројчано већи од оних – такође огромних – који су срушили Мубарака, нису онако ентузијастично попраћени као почетком 2011. Упркос томе чињеница је да је египатски народ проговорио и затражио да Морси стави мандат на располагање.

Многи истичу како је Мохамед Морси свој председнички мандат освојио легитимно на демократским изборима. Ту нема ништа спорно, но пошто се Морси задњих годину дана није понео као неки велики „демократа“, такође је легитиман и став египатског народа који поручује како не желе даље овим путем.

egipat-se-nalazi-na-rubu-prosvjednici-porucil7_e
Морси се обрачунао с демокрацијом давши сам себи бројне овласти због којих су га неки чак оптужили да жели постати нови „фараон“. Надаље, уместо да се примарно и без имало чекања побрине за економско стање у земљи, он је одмах кренуо са религијском агендом проводећи исламизацију. Секуларно становништво, нарочито у земљи попут Египта која је дуги низ година била бастион арапског национализма, никада се неће мирити с рушењем секуларног поретка, па тако ни онда када секуларизам настоје укинути тзв. „Демократски изабрани“ лидери било да се ради о Морс у Египту или Ердогану у Турској.

Морси је почео мандат неутрално и изгледало је како би, упркос чињеници да долази из редова Муслиманске Браће, могао бити неки фактор народног јединства, ако ништа друго онда барем до тренутка када се економија стабилизује. Но, последњих месеци Морси је показао своје право лице. Узмимо сукоб у Сирији као огледни пример – још почетком године је тврдио, упркос анимозитету према Асаду, како сиријски народ мора сам о себи да одлучи, те како се не смије догодити страна војна интервенција. „Неутрални Морси“ није дуго трајао и своја права стајалишта показао је пре неколико дана на хушкачком окупљању религијских клерика од куда је позвао на страну војну интервенцију.

Надаље, проблем није искључиво у ономе што је Морси поручио већ иу ономе што је допустио да се поручује из њему блиских кругова. За време Мубарака Египат је готово у потпуности био под патронатом Вашингтона и у више но идиличним односима са Израелом, но у земљи барем није егзистирао религијски екстремизам и секташтво које виђамо ових дана.

Долазимо и до задњих дана – Морси је показао како је аутократа, поприлично сличан његовом колеги у Турској. Чак иу овим најкритичнијим тренуцима он нема слуха за милионе на улицама. Ако дође до његовог рушења бити ће си сам крив јер је у ових дана показао како није баш лукав политичар.

Сат откуцава – у идућих 24 сата суочити ће се с два ултиматума. Први су му поставили демонстранти, који захтевају да преда власт још вечерас. Други ултиматум, који је поставила војска, истиче му сутра. Који је по њега опаснији тешко је рећи, али вечерас би се у Египту могло да десијако пуно тога.

Наиме, демонстранти – који се поново окупљају у огромном броју – поручују Морсø да ако не одступи с власти до вечерас може очекивати њихов марш на председничку палату. Ове ситуације би се Морси у овом тренутку требао ипак мало више бојати него војске. Ултиматум војске заправо позива на стварање националног консензуса, док демонстранти у плану имају свргавање режима.

Консензус жели и САД – Обамина администрација позвала је данас Морсија да прогласи превремене изборе, но у исто време упозоравају египатску војску да ће изгубити америчку финансијску помоћ уколико изведу војни удар у овој кризи. Другим речима, амерички новац у овом тренутку највероватније је једина ствар која спашава Морсија од војног удара.

„Поручујемо му – пронађи начин како да се крене на нове изборе. То је ваљда и једини начин како се ова конфронтација може решити“, истакао је неименовани високопозиционирани амерички званичник, преноси ЦНН.

egipat-se-nalazi-na-rubu-pros5_e
Шта планира војска, а што Муслиманска Браћа?

Знамо што демонстранти желе и већ вечерас ће показати шта ће да направе. До марша на палату ће по свему судећи доћи јер је Морси поручио како нема намеру да поднесе оставку. Но, што заправо планира војска везано уз њихов ултиматум? Поједине детаље египатски војни извори открили су у разговору за Ројтерс – уколико власти и опозиција не дођу до консензуса до сутра војска планира суспендовати устав и распустити парламент.

Извори истичу како врховно војно веће (СЦАФ) и даље расправља о свим детаљима, те се „план“ тек припрема. Такође наводе како је војска спремна послати трупе на улице Каира и других градова како би се спречили могући сукоби између анти-владиних демонстраната и Морсијевих присталица.

Да ће војска имплементирати свој „пут“, јуче је објавио министар одбране и главни командант главног штаба, Генерал Абдел Фаттах Ел-Сиси.

Политичко крило Муслиманске Браће, Странка Слободе и Правде (ФЈП), позива присталице на улице те им поручују да се „одупру војсци која жели извести државни удар“. Портпарол ФПЈ-а, Мурад Али, упоредио је претње војске с државним ударом 1952. када је Гамал Абдел Нассер с власти срушио краља Фарука.

Након јучерашњег новог напада на њихово седиште у Каиру, из Муслиманске Браће поручују да ће се бранити. Из војске и полиције им пак поручују да их они неће бранити.

Египат пред новим променама
Ко ће преузети контролу над Египтом ако Морси падне? То је питање које постављају сви вечерас. Циници истичу како је опозиција подељена те како немају кога да понуди као могућу замену за Морсија. Но, „опозиција“ је имала још и мање 2011. када је пао Мубарак, сада су ипак организованији.

Не би било ни први, сигурно ни последњи, пут у историји да се иницијална револуција преотима, скреће у неком сасвим другом правцу, само како би се након једног извесног периода превирања поново вратила на „прави пут“. Из Муслиманске Браће су деценијама чекали на прилику која им се понудила почетком 2011. Искористили су је врхунски, преузели власт у земљи, но остаје чињеница да су се они само нашли на правом месту и право време. Секуларна опозиција била је у расулу, без икакве идеје – једини циљ био је рушење Мубарака. Муслиманска Браћа дословно су се појавили из сенке у том тренутку, јер на демонстрацијама на Тахриру 2011. готово да нису уопште били виђени.

Упркос логистичкој предности, а и финансијској, једва су освојили изборе у лето 2012. Морси је извојевао тесну победу над Ахмедом Схафик, задњим премијером из ере Мубарака.

Војска у Египту и даље је енигма. Сцене које виђамо данас и јуче на Тахриру и другде показују како народ и даље има велике симпатије према војсци мада је општепознато да војска не сме предузети потез који не би био у складу с администрацијом у Вашингтону. Но, да ли је то заправо тако? С „таквом“ војском засигурно се не слаже нико од милиона демонстраната на улици већ се војсци поручује да промене тај ток, да стану на страну народа и да народ буде примарни фокус интереса.

У оваквим тренуцима свашта се може десити, па тако није искључена ни могућност каквих промена унутар саме војске. Мало очекивано, но могућност постоји. У ширем геополитичком контексту за САД и савезнике битне су две ствари: несметани пролаз кроз Суез и статус куо око Појаса Газе, тј уопштено на простору северне границе према палестинским територијама и Израелу.

Пошто ова два питања и нису на агенди, САД не брине претерано око тога што ће се десити у Египту. Брине, али не у толикој мери као 2011. када је многе изненадила ескалација народне побуне. Војска је тада показала како неће да допусти да се десе неке заиста револуционарне, у правом смислу те речи, промене у Египту, а било је назнака – сетимо се радника који су почели заузимати фабрике у Суецу и другде.

Но, потенцијални пад Морсија ипак би изазвао знатне „потресе“ у региону. Рушење исламистички оријентисаног демократски изабраног председника имало би снажне реперкусије на Турску где се овај развој догађаја сигурно помно прати. Такав развој догађаја имао би такође и снажан утицај на сукоб у Сирији јер је Морси постао већ и претерано гласан када је реч о пружању подршке сиријских милитаната.

На крају, пад Морсија би био највећи губитак за једну земљу – Катар. Из Дохе стрпљиво, промишљено и уз велика улагања стварају себи погодну политичку сцену у целој регији. Политички гледано Морси је примарно „катарски човек“ и његов одлазак био би велики ударац за дугорочне планове Катара који је уједно и главни финансијер милитаната у Сирији.

Вероватно ни Иран не би био претерано срећан одласком Морсија, но за претпоставити је како су и они до сада схватили како – упркос поприличном уложеном напору Техерана – Морси неће постати њихов савезник нити ће он бити изданак „Исламске револуције“ која је трансформисала Иран 1979.

Напосљетку, уз све ове националне и геополитичке интересе везане уз Египат, не смемо да заборавимо на отпор просечних Египћана који су задње две године прошли кроз огромну политичку кризу. Нико од њих не зна у којем ће правцу кренути њихова земља, но не може се рећи како им недостаје идеала. Египатска популација има изузетно велик проценат младих људи. Многи од њих политички су сазријели у задње две године. Многи су научили како при оваквим превирањима никако не ваља прерано славити. Но, већ годину дана се осећа како овај дан долази и многима је било јасно како Морси неће бити задња инстанца египатске револуције која заправо траје још од почетка 2011. те сада улази у још једну конфликтну фазу.

Но, овог пута опасност од избијања сукоба између поларизованих маса далеко је већа но што је то било 2011. Овог пута у политички сукоб дубоко је уплетена и религија, а новија историја региона (Алжир, Либан, Сирија) учи нас да овакве тензије могу прерасти у стравичне сукобе. Из те перспективе треба се надати да војска неће допустити такав развој ситуације.

Izvori i reference::
Tick tock: Deadline looms for Egypt’s Morsy
http://edition.cnn.com/2013/07/02/world/meast/egypt-protests/index.html?hpt=hp_t1

Exclusive: Egypt army plan would scrap constitution, parliament – sources
http://www.reuters.com/article/2013/07/02/us-egypt-protests-roadmap-idUSBRE9610QN20130702

Egypt’s army to suspend constitution, parliament if no deal reached – sources
http://rt.com/news/egypt-army-morsi-election-562/

Egyptian ministers resign in wave as Army deadline nears
http://rt.com/news/morsi-ministers-resign-deadline-510/

Egypt army drafts roadmap to suspend constitution, scrap parl.
http://www.presstv.ir/detail/2013/07/02/311935/egypt-army-plans-to-scrap-parliament/

Anti-, pro-Morsi Egyptians exchange fire in Cairo
http://www.presstv.ir/detail/2013/07/02/311927/several-injured-in-egypt-demos/

Egypt rivals take to streets ahead of Morsi deadline
http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-23142387

Mohamed Morsi clings to office in Egypt
http://www.guardian.co.uk/world/2013/jul/02/mohamed-morsi-army-ultimatum-egypt