Прочитај ми чланак
(Телеграф)
Србију тресе златна грозница, али овај пут она не указује на богатство, већ на сиромаштво и беду. Грађани све чешће продају своје наслеђене драгоцености и накит који се куповао у неком “бољем времену”. Залагаонице “цветају”, а радњи специјализованих за “откуп злата” никада није било више.
– Долазе људи… тешко се одвајају од својих драгоцености, поготово ако су наслеђене. Увек кажу да ће се вратити по своје ствари, али то се не дешава често. Нису расположени за причу, гледају да што пре узму паре и да “побегну”. Понеко се пожали да му паре требају да плати рачуне, ал најчешће само ћуте – каже власник једне београдске залагаонице.
Слична је ситуација у целој Србији. Колико је криза “дубоко” зашла, говори и чињеница да се поред злата откупљују и дукати, уља на платну, позлаћен и посребљен есцајг, али и бела техника, телевизори, разни уређаји за кућу, а неретко је залагаоница спремна и да уновчи чекове грађана.
Све залагаонице раде по следећем принципу: када се неки предмет донесе да се заложи, он прво иде на процену. Уколико сте задовољни проценом, потписујете уговор на месец дана. Провизија за овај период најчешће је 10 одсто од процењене вредности. Уколико после месец дана нисте сакупили новац, имате могућност да продужите уговор, али онда одмах плаћате провизију за тај месец.
Занимљиво је да цена злата у залагаоницама расте како се иде са југа ка северу земље. Тако се у залагаоницама у Нишу, Врању и Краљеву грам белог злата вреднује између 1.500 и 1.600, док је грам овог метала у Суботици 1.800 динара. Наравно, на руке се добија сума умањена за 10 одсто.
Што се технике тиче, сва техника пролази, али само ако је под гаранцијом и са рачуном, али за то се “добија” јако мало. За неке вредније ствари битан је и произвођач. Тако ће Самсунг плазма телевизор тешко моћи да се уновчи, али за ЛГ може да се добије неки новац, не превелики. Од технике, за коју нису сви залагаоничари ради да је “узимају”, најбоље пролазе лаптоп рачунари.
– За нов лаптоп рачунар, доброг произвођача, на руке можемо да исплатимо 60.000 динара – кажу у једној суботичкој залагаоници.
Залагаоничари кажу да овај посао уопште није лак. Људима одузимате неко добро, најчешће дуго чувано. Београдски залагаоничар Д. Ј. каже да је малтене пропао са овим послом, јер није имао срца да људима узима велику провизију.
– Људи дођу, заложе ствари, а онда кад немају новца да их откупе, почну да кукају како су им те вредности са гробља, како ово, како оно … – каже Д. З.
Они који желе да заложе своје вредности требало би да провере да ли залагаоница у коју су се упутили има дозволу за рад, јер уколико нема, може се догодити да им заложене предмете никада не врати.
Из Дирекције за мере и драгоцене метале кажу да је од септембра 2012. године до маја ове године поднето 34 захтева за покретање прекршајних поступака за лица која су незаконито вршила откуп употребљиваних предмета од драгоцених метала.
