Прочитај ми чланак
(Телеграф.рс)
У три тома наведен попис војника и цивила који су од 1912. до 1918. године страдали од непријатељске ватре, мучења, тифуса или глади. Међу борцима има и студената филозофије и права, учитеља и оних који су насилно одведени у бугарску војску
Предраг Мирковић, новинар и публициста из Раброва, широј јавности постао је познат по монографији “Светиње Браничева”, сведочанству о градњи, рушењу и обнављању свих 50 манастира на подручју браничевске епархије. Међутим, Мирковић је аутор још једне вредне књиге, “Српски ратни поменик”, у којој је, са коаутором Живиславом Антонијевићем, пописао преко 15.000 погинулих и умрлих у Браничевском округу у периоду од 1912. до 1918. године.
– Реч је о тротомном издању, за која су подаци прикупљани током пет година из бројних извора. Пописани су сви настрадали, међу којима је било највише војника из два балканска и једног светског рата – каже Мирковић.
Војници су умирали не само од непријатељске ватре, већ и од тифуса, мучења и батињања у заробљеничким логорима. Многи од њих погинули су на Солунском фронту, међу којима је и Данило Даниловић, учитељ из Батуше. На попису је и студент филозофије Димитрије С. Стојановић (24) из Пожаревца, који је умро од тифуса у војној билници у Скопљу, где је и сахрањен 1914. године.
Међу покојницима заведена су и двојица од 1.300 каплара, Пожаревљани Михаило З. Стојичевић и студент права Војислав Цуцић, погинули у борбама током Првог светског рата.
Бројни су и војници Браничевског округа који су убијени током бекства из бугарске војске у коју су насилно одведени. Између осталих, приликом бекства Бугари су убили и војнике из Кобиља: Стевана М. Предића, Маријана П. Петровића и Стевана Ј. Стајића. Цивили су највише страдали од тифуса, па је тако село Трњане изубило 33 своја житеља, старости од 10 до 68 година, а село Црљенац њих 29, од три до 75 година старости.
– У писању “Српског ратног поменика», коју смо посветили српском народу, драгоцену помоћ пружио нам је и сарадник-истраживач Милан Б. Симић из Великог Поповца. Књигу је издао манастир Рукумија, уз помоћ игумана Симеона и мати Атанасије – каже Мирковић.
