(Новости)
Много је странаца, разних професија „прошетало“ историјом Београда. Свако од њих је оставио по неколико страна успомена, али у свету фудбала Лотар Матеус је сигурно један од најпознатијих Немаца који је једно време био становник главног града. И заволео га!

У ексклузивном разговору за „Новости“, док се спремао да „стоти пут“ дневно отвори своју страну на „Фејсбуку“, нашао је времена и за читаоце у Србији.

Матеуса је, најблаже речено, „инфицирала“ помама за савременим средствима комуникације. Од некадашњег простог “’ало“ преко телефона, сада је, као и милијарде на планети, запослио палчеве и кажипрсте који само „плету“ по тастатури.

Пре две неделје огласио се на „Фејсбуку“ на посебан начин: „Ако сакупим милион лајкова, враћам се тренерском послу“, гласила је кратка порука.

 И… докле сте догурали?

– Већ после десет дана јавило се 650.000 оних који би волели да ме поново виде на тренерској клупи. После више нисам имао ни времена да гледам. А некако ме и прошла желја – уз широк осмех поручује 52-годишњи Матеус који је до сада седам пута седео на ужареној тренерској клупи.

Прославили сте се као играч у дресу Бајерна. Како објашњавате баварски фудбалски феномен који је ове сезоне освојио буквално све?

– Бајерн је стабилан клуб који паметно ради и послује. Нису ту без разлога. На крову су Европе и апсолутни владари немачког фудбала. Видећете, владаће још дуго, а од срца им то и желим.

Дакле, хоћете ли ускоро на клупу неког клуба или репрезентације?

– Полако… Оба посла ме занимају. Али су уједно и потпуно различити. Рад у клубу са собом носи дневну динамику и много више ангажовања. Рад за репрезентацију је нешто другачији. Замислите на пример да сам селектор Србије или неке друге землје, где ми је само неколико играча из домаће лиге. Ко ће ове остале све испратити и уписати у бележницу сваки деталј? Зато је селектору Немачке можда најлакше. Скоро сви су му у Бундеслиги.

Седам пута сте седели на тренерској клупи. Које искуство вам је у најлепшем сећању?

– Почео сам 2001. године са бечким Рапидом и трајало је само једну сезону. Већ 2002. сам дошао у Београд и Партизан и већ у првој сезони доживео један од најлепших тренутака у каријери. Ко да заборави Нјукасл и пласман у Лигу шампиона. Колико је само то радости донело у Србију… Пратим резултате свих клубова које сам тренирао. Некако ми је то, током сезоне, уобичајена викенд-рутина. Дане у Београду памтим по најлепшим деталјима. Љубав навијача као она према Партизану се виђа ретко где у Европи.

Песма каже 4-4-2 до Београда… Ви сте форсирали неку другу тактику?

– Партизан је са мном играо у формацији 3-5-2 и то је било врло успешно. Имали смо и добар тим. У свлачионици, на тренингу, у карантину, на утакмици су сви били као породица. Радује ме сећање на те деталје. Ценим колеге који форсирају 4-4-2, али ја више верујем у нешто друго, иако признајем да се оно прво лепше римује са Београдом – заклјучио је Лотар Матеус.

ЛОТАР ХЕРБЕРТ МАТЕУС

Рођен 21. марта 1961. године у Ерлангену
Играчка каријера: Борусија Менхенгладбах, Бајерн Минхен, Интер, Бјерн, Нјујорк Метростарс.
За репрезентацију Немачке за 20 година одиграо 150 утакмица
1990 ФИФА златна лопта, 1991. светски играч године
Тренерска каријера: Рапид, Партизан, репрезентација Мађарске, Атлетико Параненсе, Ред Бул Салцбург, Макаби Нетанија, Бугарска.

Ознаке: Матеус. Њукасл, Србија, фејсбук