Прочитај ми чланак
(Новости)
Истраживачи из САД потврдили заборављену теорију наших научника о пореклу старог континента.
У узорку из Србије има више најстаријег европског генетског материјала
Европљани су „од Балкана до Ирске“ део велике породице која се блиско повезала у последњих 1.000 година, објавили су пре неколико дана амерички научници са Универзитета у Калифорнији. После анализе узорака генетског материјала са целог Старог континента они су били запрепашћени резултатима.
Амерички научници су утврдили да степен генетичке повезаности не зависи од близине народа .
Генетска истраживања често се злоупотребљавају у дневној политици, чега се научници највише плаше.
– После првих истраживања и резултата из 2000. године загребачки „Вјесник“ је објавио текст о томе како су Срби утврдили да је истина оно што Хрвати одавно тврде – да су несловенског порекла и аутохтони на овој територији – подсећа др Алавантић.
– Недавно су, пак, истраживања у којима Србија није учествовала, а Хрватска јесте, показала да код Хрвата превлађује – српски генетски материјал.
– Невероватно је колико су Европљани међусобно повезани. На генеалошком нивоу сви у Европи имају трагове скоро истог скупа предака од пре само хиљаду година – рекао је коаутор студије Грејем Куп, професор екологије и еволуције на Универзитету у Калифорнији.
– Овакви резултати били су предвиђени у теорији пре више од десет година, а сада имамо конкретне доказе из ДНК података.
Данас је мало познато и у самој Србији да је у стварању те теорије и пионирским истраживањима мапе гена европских народа, с циљем да се утврде путеви еволуције и миграције и еволуције људског рода велику улогу имао и Институт за нукеларне науке „Винча“.
Зато резултати америчких истраживача нису били изненађење за др Драгана Алавантића из Института „Винча“ који је са др Сањом Глишић руководио пионирским истраживањима европских гена.
– Упркос санкцијама „Винча“ је деведестих била не само учесник већ једна од референтних институција у пионирском истраживању генетског материјала људског рода и његове еволуције. Наша лабораторија била је једна од десет изабраних које су обрађивале матријал, а то је био изузетан успех с обзиром да је у пројекту који је водио британски институт из Лестера учествовало 45 држава – каже др Алавантић.
Резултати тог међународног истраживања објављени су 2000. године и изазвали су сензацију, јер је утврђено да у узорку из Србије има више најстаријег европског генетског материјала, него било где на Старом континенту. Иако су научници из „Винче“ сматрали да испитивања треба наставити, све државне управе, од тада до данас, су се оглушиле о њихове молбе.
– С друге стране, после ових резултата у светски пројекат истраживања мапе гена укључиле су све суседне државе, Хрватска, Мађарска, БиХ, јер су схватиле да ова истраживања имају велику научну, али и политичку тежину. Нажалост, код нас политичари нису имали визију – резигнирано констатује др Алавантић.
Он истиче да се још тада показало да је наше подручје настањено врло рано.
– Наравно, резултати говоре о људској врсти а не о нацијама, мада се у дневној политици то радо и често злоупотребљава. Чињеница је да је у Србији утврђено највише старог генетског материјала, као што је чињеница да су археолози утврдили да је овде настала најстарија металургија, да је код нас Лепенски вир и центар Винчанске цивилизације.
То говори да је овај део Балкана био важна станица у еволуцији и миграцијама људског рода ка северу и западу Европског континента – наглашава др Алавантић.
Он подсећа да су још та рана истраживања показала да у српском узорку има највише најстаријег генома ХГ2 . На мапи гена америчких истарживача такође се показује да становништво Србије има генетску „фамилију“ у области Нормандије и у Ирској. То се на први поглед коси с теоријом да су блиски народи генетски најсличнији.
– Амерички истраживачи сада сматрају да баријере као што су планински венци и језичке разлике незнатно смањују повезаност међу регионима. Међутим, свако истраживање може се тумачити на разне начине.
Могуће је претпоставити да је у случају Србије, Ирске и Нормандије реч о изолованим регионима где се очувао изворни генетски материјал Келта, који су у тим областима живели. Било би веома корисно за Србију да се врати у овај светски пројекат мапирања гена, с обзиром на то да смо били једни од његових утемељивача – закључује др Алавантић.
