Прочитај ми чланак

др Драган Петровић: Привредна сарадња Србије и Русије

0

Rublja5886047963_640x427Русија је углавном последњих година прва земља по обиму оствареног увоза, док је српски извоз у Русију негде око шестог места, свих спољнотрговинских партнера Србије, (уколико би смо земље ЕУ посматрали појединачно).

Покривеност српског увоза из Русије, извозом у ову земљу је тек негде око четвртине, а ранијих година је била и мања. У 2011. години достигнута је рекордна спољнотрговинска размена две земље од 3,3 милијарде $, од чега око 800 милиона $ је извоз Србије, а близу 2,5 милијарди $ увоз из Русије.

Структуру руског извоза у Србију, у чак 70 % чине енергенти, па је ван тога она готово уравнотежена. Руска Федерација је због увоза енергената (природног гаса, нафте нафтних деривата) на првом месту листе увозника у Србију (431 милиона долара) али је због слабе покривености извозом нема у првих пет земаља у које Србија извози. Поред Немачке Русија је највећи спољнотрговински партнер Србије а следи јој Италија.

Русија је тржиште са великим бројем софистицираних потрошача који остварују значајан доходак, тако да су потенцијали трговинске сарадње са овом великом земљом веће од тренутне спољнотрговинске размене која је у 2011. износила преко 3 милијарде долара.

Руско тржиште и сарадња
Структура спољнотрговинског биланса Русије са светом је редовно позитивна, односно она у пракси редовно номинално више извози него што увози, и то око два пута више приближно. Један од разлога је ниска еластичност тражње за руским извозним фаворитима, односно они најважнији производи које она извози, имају веома малу могућност алтернативне замене другим производима. Ради се претежно о енергентима, најважнијим племенитим металима (злато, платина, дијаманти и др.), осталим рудама и прерађевинама од метала, дрвету и др. Ту је још и извоз оружане индустрије, металне индустрије и др.

У спољнотрговинској размени са Русијом Србија бележи значајан дефицит, будући да је извоз Србије на тржиште Русије 2010. године био 534 милиона долара, док је увоз у Србију из Русије исте године износио око 2.157 милиона долара. Дефицит од око 1.600 милиона долара се највише дугује увозу нафте и гаса из Русије. На тржиште Русије Србија извози углавном пољопривредне производе и друге примарне производе.

Ван српског увоза руских енергената, готово да је спољнотрговински биланс две земље последњих година изједначен. У перспективи треба радити на смањењу дефицита Србије у размени са Русијом, како би спољнотрговинска размена била уравнотежена. Такође треба предузимати активности на унапређењу степена финализовасти производа који иду у извоз, па укључујући и извоз на руско тржиште.

vocheРуско тржиште је велики потрошач пољопривредних производа, посебно хране, и ту произвођачи из Србије виде своју шансу за наступ на овом тржишту. Међутум, произвођачи из Србије, често због лоше организованости, не успевају да извезу већу количину пољопривредних производа на руско тржиште.

Производња пољпривредних производа је расцепкана на великом броју индивидуалних пољопривредних газдинстава, а извоз робе се мора објединити јер се не може наступати у извозу са малим количинама робе која варира у квалитету. На том плану се мора радити на унапређењу у организацији извоза и ту активнију улогу морају преузети Удружења пољопривредних произвођача али и државни органи.

Произвођачи у Србији често истичу да је велика препрека извозу производа на руско тржиште постојање великог броја техничких препрека трговини. Ове баријере су проузроковане постојањем строгих прописа и стандарда у Русији који дефинишу карактеристике производа које се могу ставити у промет на руском тржишту. Ови стандарди су у понеким аспектима захтевнији од стандарда који важе на тржишту Европске уније. Државни органи у Србији су издали низ приручника о овим стандардима на руском тржишту како би упознали српске произвођаче, и како би им омогућили да се припреме и буду конкурентни на овом захтевном тржишту.

У погледу спољнотрговинског режима који важи између две привреде треба истаћи да је са Русијом Србија још 2000. године закључила споразум о слободној трговини, који се од тада примењује. Овај споразум ствара повољан трговински режим између две земље који обично Русија даје земљама бившег Совјетског савеза и чланицама Заједнице независних држава. Али треба напоменути да је у почетку био мали број производа за које је трговина либерализована, од оних за које су српски произвођачи били заинтересовани.

Како се стално усвајају нови протоколи који прописују тзв. негативну листу производа на које се либерализација по споразуму не односи, морамо констатовати да се ова листа временом скраћује на одобравање наших привредника. Либерализација по споразуму о слободној трговини са Русијом се односи на производе који су у највећој мери направљени у Србији од домаћих сировина, па се правилима о пореклу мора доказати српско порекло производа да би се преференцијали применили. Скоро је потписан и протокол који у детаље прописује процедуру о правилима порекла који се примењују у трговини са Русијом.

Осим трговине робом између Русије и Србије значајно је развијена и трговина услугама. Србија још увек пружа грађевинске услуге на руском тржишту. Многе фирме из Србије су ангажоване по читавој Русији на изградњи значајних инфраструктурних и других објеката. Руско тржиште је по питању некретнина у експанзији, што је веома значајно за сектор грађевинарства у Србији који је од периода бивше Југославије познат по грађевинским и инвестиционим радовима у иностранству.

Додатан значај економској сарадњи са Русијом представља чињеница о постојању Царинског савеза који чине још и Белорусија и Казахстан, на које се преноси специјална трговинска повластица коју Србија има са руском страном. У том правцу је 2011. године Привредна комора Србије са Привредном комором Русије саставила пројекат „Повећање извоза на тржиште Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана“, а могуће је на различите друге начине унапредити ову сарадњу која има заисте широке могућности у перспективи, посебно за српску страну.