Прочитај ми чланак

И Србији прети навала азиланата из Азије и Африке?

0

129870_azilanti-01_f(РТС)
Скоро двоструко већи број избеглица које су затражиле азил у Србији у прва три месеца ове, него прошле године.

Већина њих Србију види као станицу на путу ка западној Европи.

Ако се тај тренд настави, до половине године у Србији биће око 2.000 тражилаца азила, каже Мирослава Јелачић из Центра за миграције организације „Група 484“.

Број тражилаца азила из Србије у Западној Европи је повећан, али то неће угрозити безвизни режим, каже Мирослава Јелачић из Центра за миграције организације „Група 484“.
„У 2012. години евидентиран је пораст тражилаца азила. Само током прошле године азил је затражило 18.900 српских држављана што је више него 2010. године, када је азил тразило нешто више од 17.000 наших држављана. Највише захтева било је у Немачкој 12.800 захтева“, навела је она.
Без обзира на то, каже да безвизни режим није угрожен, јер још није усвојен механизамкоји који ће омогућити суспензију безвизног режима за земље које овај проблем са својим држављанима не могу да реше.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Јелачићева је упозорила да поред тражилаца азила, расте и број илегалних емиграната на територији Србије.

„Због конфликтне ситуације, све више тражилаца азила је из Сирије, а традиционално ту су тражиоци азила из Авганистана“, навела је Јелачићева, додајући да долази све више породица са децом, али и малолетника без пратње.

Када је реч о смештајним капацитетима, Јелачићева оцењује да је ситуација мало боља. „Отварањем прихватног центра у селу Врачевићи ситуација је донекле побољшана, међутим пред нашим органима постоји изазов отварања новог центра, јер је објекат у Врачевићима привременог карактера“, објаснила је она.

Негативан став локалног становништва, међутим, и даље је присутан. Према истраживању Комесаријата за избеглице и миграције на узорку од 1.200 испитаника у три кључне општине – Лајковцу, Лазаревцу и Младеновцу – трећина испитаника показала је негативан став према присуству или потенцијалном присуству тражилаца азила, навела је Јелачићева. Као разлоге, навели су пре свега културне, а на другом месту је питање безбедности.

„У 2012. години 2.732 лица је изразило намеру да затражи азил, али велики број њих напусти Србију пре него што се оконча поступак о њиховим захтевима за азил“, рекла је Јелачићева.

Према њеним речима, закључно са 2012. годином укупно троје људи у Србији је добило избеглички статус, а супсидијарна заштита одобрена је петоро људи. Јелачивећа је навела пример Хрватске где је двоструко мањи број тражилаца азила, а додељено је 12 избегличких статуса и 21 супсидијарну заштиту.

„Уласком Хрватске у Европску унију, та земља ће постати интересантнија за велики број емиграната, а самим тим јачаће притисак на Србију. Тиме ће пред наше надлежне органе бити постављен задатак да се још јаче супротстављају илегалним имиграцијама, а такође и на изградњи што функционалнијег система азила“, објаснила је Јелачићева.