Прочитај ми чланак
(Фонд Стратешке Култу)
Да је Србија земља невероватних догађаја потврдила је и конференција за штампу министарке енергетике Зоране Михајловић на којој је она представила план реструктурирања јавног предузећа Србијагас, који ће уколико буде реализован директно угрозити Јужни ток и руске инвестиције у Србији вредне 5 милијарди евра.[1] Иако је у фебруару Скупштина Србије усвојила Закон о Јужном току којим се овом великом међународном подухвату додељује статус пројекта од јавног значаја, што значи да се на њега неће примењивати одредбе Трећег енергетског пакета ЕУ, власт у Београду је за само два месеца нашла начин да поништи те ефекте Закона. Како министарка Михајловић наводи у свом документу „спровођењем поступка реструктурирања и реорганизације ЈП `Србијагас`, Република Србија жели да обезбеди испуњење услова из Трећег пакета Енергетске заједнице“ док се реструктурирање реализује у циљу извршења обавеза према ЕУ.[2]
У октобру 2011. године Савет министара Енергетске заједнице Југоисточне Европе усвојио је на састанку у Кишињеву (Молдавија), правила Европске уније о унутрашњем тржишту електричне енергије и природног гаса, познат као Трећи пакет. ЕУ је претходно у јулу 2009. усвојила Трећи пакет правила за јединствено ЕУ тржиште природног гаса и електричне енергије. Трећи пакет је својеврсна стратегија борбе против Русије и представља покушај рекетирања Гаспрома, због чега је руска страна жестоко реаговала против ових једностраних мера Брисела. Москваје на самом почетку поднела захтев да сеГаспромизузмеиз ових правила ЕУ. Бриселскидокумент налаже руском холдингу да осигура приступ страним компанијама,половини својегасоводне инфраструктуре у ЕУ, због чега би продаја руског гаса у овом делу Европе могла да постане нерентабилна. Према мишљењу директора Фонда за енергетски развој Сергеја Пикина овакво понашање бриселске бирократијеможе да доведе и до прекида испорука руског гаса ЕУ.[3] Да би се спречило смрзавање грађана ЕУ током зиме, нађено је могуће решење да се руским гасоводима додели статус јединственог прекограничног пројекта на који се не примењују правила из Трећег пакета, међутим Брисел тај предлог није прихватио. Следећа могућност је била додела статуса националног пројекта за Северни и Јужни ток у државама кроз које пролази гасовод, што такође подразумева да спорне одредбе неће бити примењене. У том циљу у низу земаља Гаспром је већ добио подршку. Бугарска и Мађарска су дале пројекту Јужни ток статус националног. Чак је и канцелар Немачке Ангела Меркел обећала председнику Русије Владимиру Путину да ће се залагати за стопостотно коришћење капацитета Јужног тока од стране Гаспрома.[4]
Међутим, оно што важи у Немачкој, не важи у Србији. Крајем марта, приликом посете Београду први човек Гаспрома Алексеј Милер је према писању српских медија упозорио да „појединци покушавају да опструирају Јужни ток“ након чега му је Александар Вучић дао личне гаранције да ће „избацити из странке и Владе“ сваког ко буде угрожавао Гасовод.[5] Милер је такође подсетио на суштински значај Србијагаса у реализацији мегапројекта Јужни ток који Србији може да донесе до 5 милијарди евра инвестиција. Гаспром и Србијагас су 2009. године потписали споразум о оснивању компаније „Јужни ток Србија“ која је важна за изградњу гасовода у нашој држави, да би у марту 2013. године потписали уговор о дугорочној испоруци гаса Србији до 2021. године. Међутим само месец дана након датих обећања Алексеју Милеру, министарка енергетике Зорана Михајловић је као представник републичке владе изнела план који подразумева потпуну примену Трећег пакета правила ЕУ од стране Србије. Такође, њиме се Србијагас гура у сигурну пропаст.[6]
Да ли су ови потези резултат нечијег незнања? Већ дуже време се у Србији поставља питање због чега се неколико пута одлаже почетак градње Јужног тока. Чак је крајем 2012. године председник Русије Владимир Путин требао да свечано отвори радове на пројекту у Србији.[7] Међутим до тога није дошло. Након посете Алексеја Милера Београду руска страна је поново поставила питање због чега се касни. Министарка Михајловић, професор на приватном универзитету Мегатренд је тада показала сво своје незнање и нестручност када је јавно изјавила да изградња Јужног тока не може да почне у Србији док цеви не прођу кроз Бугарску.[8] Министарку би вероватно зачудио податак да је градња Северног тока почела у исто време на територији Русије и Немачке, те да гасоводи нису исто што и потез четкицом на сликарском платну. Поред овога, министарка Михајловић је објавила два различита документа о реструктурирању Србијагаса. Први који смо цитирали носи назив „Полазне основе за реструктурирање са реорганизацијом ЈП Србијагас Нови Сад“ а други „Полазне основе за реструктурирање ЈП Србијагас Нови Сад“.[9] Ово друго је наводно финална верзија. Примена Трећег пакета ЕУ задржана је у обе верзије. У последњој верзији избачени су између осталих делови о откупу 25 одсто акција Југоросгаса, наводном дугу Србијагаса од 1,2 милијарде евра, правима радника приликом отпуштања и назив српског енергетског холдинга на енглеском језику (Serbian Energy Enterprise). Сам назив компаније која по плану републичке владе треба да замени Србијагас, на енглеском језику сведочи о претходним консултацијама Београда са Бриселом и Вашингтоном у састављању овог документа. У сваком случају, због намерно преувеличаних дугова Србијагаса и изостављања информација о потраживањима тог предузећа, све подсећа на елиминацију српских банака коју је својевремено реализовао Млађан Динкић.
Министарка Зорана Михајловић која је блиски сарадник Александра Вучића, својевремено је једнострано мењала одредбе предлога уговора између Србије и Русије о испоруци гаса, у настојању да из њега избаци компанију Југоросгас.[10] Михајловићева је пре неког времена повела и прави крсташки рат против Душана Бајатовића[11], због наводне корупције, међутим свима је јасно да је њен прави циљ од почетка био стратешки партнер Гаспрома у Србији – Србијагас, што је и показала представљањем свог плана реструктурирања.
Ови потези Зоране Михајловић нису никакво изненађење јер је она као сарадник антируског фонда ISACписала о потреби сузбијања руских стратегија на Балкану. У вези споразума Србије и Русије о купопродаји НИС-а и изградњи Јужног тока Михајловићева наводи следеће: „Узимајући у обзир актуелне законе у Србији у којима се регулишу услови и начин обављања предметних енергетских делатности, аранжман са Руском Федерацијом је у супротности са њима (као и са acquis communnantare ЕУ). Без обзира што Србија још увек није у обавези да примени све релевантне законе ЕУ, опредељеност Србије ка путу у ЕУ, потписивање Споразума о стабилизацији, као и Уговора о енергетској заједници земаља ЈИ Европе, морао је бити ваљан разлог да се у аранжман на овакав начин не улази. Са друге стране, управо је положај Србије и њен корак до ЕУ један од разлога руске стране, чиме она без обавезе поштовања многих правила и стандарда ЕУ, улази на простор ЕУ, са још једне „непокривене“ руте. Овај документ је за Србију, у односу на све остале које је РФ склопила са другим земљама, а везано за изградњу гасовода Јужни ток, далеко најнеповољнији. Највећи проблем јесте статус тзв.`везане трговине`, по којој Србија продаје директном погодбом НИС, а за узврат добија крак гасовода. Чак и када би се занемарила чињеница постојања оваквог најпримитивнијег начина пословања (трампа – феудализам), остаје велики број нерешених питања и проблема.“[12] Дакле, изградња Јужног тока који Србији доноси до 5 милијарди евра инвестиција, повећава енергетску ефикасност три пута и јача енергетску безбедност земље, за министарку енергетике из СНС-а је неповољна и примитивна.Да ли је сада јасно због чега Михајловићева напада Србијагас и Јужни ток?
Поред тога што је потпредседник СНС и министарка енергетике, Зорана Михајловић је и један од оснивача НВО „East–WestBridge” у којој се окупљају представници Трилатералне комисије у Србији, масони и лобисти предвођени бившим Титовим преводиоцем и дописникомCNNЈованом Ковачићем.[13] Ковачић је био и Ројтерсов извештач са југословенског ратишта од 1991. до 1998. године. Тада је сатаназицаји Срба од стране западних медија била у пуном јеку. Трилатералну комисију у САД чине познати русофоби и србофоби међу којима су и Збигњев Бжежински, Џозеф Нај и Строб Талбот. Бжежински је добар део свог радног века посветио разбијању СССР-а и СФРЈ. Њего фрустрације Путином и све јачом Русијом понекад имају и комичан карактер.
На крају, сасвим је јасно да Александар Вучић и Зорана Михајловић служе елитама на Западу које већ више од две деценије уништавају српски народ и српске земље. Њихови напади на Јужни ток, Гаспром и Србијагас зато не требају никог да чуде.
Борис Алексић
_______________________________________________________________________
