Прочитај ми чланак

„Бомбардовали смо вас осиромашеним уранијумом. У Србији ће од рака умрети још 10.000 људи“

0

nato-bombardovanje_f

(Вести)

У наредном периоду најмање још 10.000 људи у Србији умреће од рака узрокованог НАТО бомбардовањем осиромашеним уранијумом 1999. године, објавио је британски биолог Роџер Кофил, а преноси ББЦ!

Роџер Кофил је до својих прогноза дошао у својој лабораторији у јужном Велсу, а о поменутој проблематици причао је на лондонској конференцији посвећеној проблематици бомбардовања америчких и британских снага, осиромашеним уранијумом у Ираку, 1991. године.

Најопасније су честице из прашине, која се подигне након бомбардовања осиромашеним уранијумом. Честице могу да “путују” и до 300 км, а задржавају се у ткивима.

Према Кофилу, први знак ове проблематике свакако је забележена повишена радијација у скоро свим центрима Балкана, забележена непосредно након бомбардовања. Наиме, средином јуна 1999. године, научници из северне Грчке објавили су резултате према којима је у том региону, сваки пут када наиђе ветар из правца Косова, била забележена повишена радијација за најмање 25 %.

Сличним истраживањима бавили су се и Бугари, који су дошли до података да је над њиховом земљом забележена повишена радијација од 8 %, а над Југославијом, чак и до 30%.

И док Пентагон и Министарство одбране Велике Британије и даље упорно инсистирају на томе да осиромашени уранијум није до те мере опасан, британски биолог тврди сасвим супротно:

– Оно што је најопасније су честице из прашине, која се подигне након бомбардовања осиромашеним уранијумом! Реч је о бета емитерима, који могу да “путују” и до 300 километара, а чије је удисање смртоносно. Поменуте честице се задржавају у плућима, а неретко завршавају и у другим ткивима, од чега најчешће разарају бубреге, објашњава Кофил.

Према статистици Пентагона, у једном од пет налета америчких борбених авиона коришћен је осиромашени уранијум, а половину од 500.000 напада у којима је коришћен осиромашени уранијум, чиниле су бомбе.

Први знаци тровања према прогнози Британца појавили су се шест месеци након бомбардовања, а први случајеви леукемије као последице бомбардовања, забележени су 2000. године.