Прочитај ми чланак
Објављени први резултати научних истраживања о одрастању деце у хомосексуалним породицама, која доносе забрињавајуће резултате
У какве људе израстају деца васпитавана од стране хомосексуалних родитеља? И да ли постоји сегмент друштва којег не треба да се тиче одговор на ово питање?
Браниоци истополних бракова упорно тврде да је за дете потпуно свеједно, да ли има и маму и тату, или га пак изводе на пут два мушкарца/две жене. За то време, верске заједнице, организације за очување породичних вредности, а такође и многи психолози на сав глас апелују да живећи у атмосфери хомосексуалних односа деца у бити постају психолошки истраумирана и са поремећајима који ће их пратити током читавог живота.
Ипак, будући да је легализација хомосексуалних партнерстава и „бракова“ почела у неким земљама не тако давно, до скоро није било основе за било какве објективне научне закључке. Разлог је једноставан – још се нису појавила поколења деце, произашла из таквих бракова.
Међутим, у јесен 2010. године, професор са Универзитета у Остину, Марк Регнерус, отпочео је своје чувено истраживање на тему „Особине деце чији родитељи имају хомосексуалне односе“. Истраживање је трајало годину и по дана, до 2012. године. Даља анализа и даље траје, будући да су подаци на располагању свим заинтересованим научницима преко Међународног конзорцијума за политичка и друштвена истраживања Универзитета у Мичигену.
Забрињавајуће последице
У истраживању је учествовало 3000 одраслих испитаника, чији родитељи су имали хомосексуалне односе. Као резултат, коначни налази су стварно узнемиравајући. Иако се може рећи да је тако нешто и било очекивано, ово је први пут да је тако нешто доказано од стране угледних научника, са угледног Универзитета, а сами резултати су објављени у ништа мање угледном научном часопису „Social Science Research“.
Висок ниво полних инфекција. Објављени подаци указују да 25% испитаника, васпитаних од стране хомосексуалних родитеља, имају или су имали болести преносиве сексуалним путем, као резултат специфичног начина живота. Поређења ради, број заражених међу њиховим вршњацима из добростојећих хетеросексуалних породица је на нивоу 8%.
Неуспех очувања породичне верности. То и јесте узрок високог нивоа инфицираности. Особе, вапитане од стране хомосексуалних родитеља, чешће су склоне неверности у браку, 40%. Исти индикатор за особе одрасле у хетеросексуалним породицама износи 13%.
Психолошки проблеми. Потресни подаци су добијени и у вези питања самоубиства – до 24% особа одраслих у истополним „породицама“ недавно је планирало да дигне руку на себе. Поређења ради, међу лицима одраслим у нормалној хетеросексуалној породици такве склоности су утврђене код 5%. Лица васпитана у хомосексуалним породицама се обраћају за психолошку помоћ, њих 18%, док је код васпитаних у хетеросексуалним породицама тај проценат 8%.
Можда се то могло и очекивати, с обзиром да 31% одраслих уз мајку лезбејку и 25% одраслих уз оца хомосексуалца су доживели да буду присиљени на сексуални чин против своје воље (укључујући и присиљавање од стране родитеља). У случају хетеросексуалних породица, у питању је 8% испитаника.
Социјално-економска беспомоћност. 28% одраслих у породицама, где је мајка била лезбејка, су незапослени. Међу лицима која су одрасла у нормалним породицама тај ниво износи 8%. 69% лица, чија је мајка лезбејка, и 57%, чији је отац хомосексуалац, изјавили су да је њихова породица у прошлости примала неки вид социјалне помоћи. Међу обичним породицама тај проценат у овом тренутку износи 17%. Од лица одраслих уз мајку лезбејку, 38% и сада живи уз неку врсту социјалне помоћи, а само 26% њих имају посао са пуним радним временом. Међу лицима, чији је отац хомосексуалац, само 34% у овом тренутку имају пуно радно време. Поређења ради, деца из хомосексуалних породица, када одрасту, примају неки вид социјалне помоћи у 10% случајева, а пуним радним временом ради 50% испитаника.
Поремећај сексуалне идентификације. И на крају- цифре које потпуно руше мит о томе да васпитање у истополној породици не утиче на сексуалну оријентацију потомства. Тако, уколико су отац или мајка у хомосексуалној вези, тада само 60–70% „њихове“ деце називају себе хетеросексуалним у потпуности.Заузврат, више од 90% лица одраслих у традиоционалним породицама, идентификују себе као потпуно хетеросексуалну особу.
Покушај да се Регнерусу „затворе уста“
Занимљиво је напоменути, да је против Марка Регнеруса, у тренутку када је све било спремно за објављивање, покренута агресивна пропагандна кампања. ЛГБТ-активистима нису желели да дозволе да дође до упознавања јавности са резултатима истраживања. На Регнеруса су се слиле клевете и етикетирања да је преварант и шарлатан, али и „захтеви „ да се отпусти са Тексашког Универзитета. Чак су и многи научници устали против свога колеге.
Онда је Универзитет детаљно истражио све наводе и темељно изанализирао све податке које је Регнерус сакупљао. Посебно је анализирана сама методологија студије. Као резултат свега тога, Универзитет је оценио да је квалитет Регенурусовог научног рада веома висок и да је рад у складу са академским критеријумима.
Новинари интернет-издања «Все Новости» су ступили у контакт са професором Регнерусом, како би читава ситуација постала још одређенија.
Интервју са Марком Регнерусом
Ко је и са којим циљем довео у питање ваше истраживање? Ко је спроводио процењивање, и до каквих закључака је дошла за то одређена комисија?
– Зарад истраживања усклађености мог стручног рада са стандардима научне етике, овде, на Универзитету Тексас, спроведена је истрага комплетног случаја. Одлука да се спроведе истрага је донешена након што је њујоршки друштвени активиста и блогер поднео жалбу, тврдећи да је са моје стране учињено нарушавање научне етике. Научно-истраживачки центар Универзитета је спровео истрагу и дошао до закључка да докази приложени против мене не указују на нарушавање научне етике. Тиме је оптужба оборена.
Како објашњавате настојања ЛГБТ удружења да се издејствује ваш отказ на Универзитету и забрана публикације?
– Ствар је у томе што права сексуалних мањина и борба за признање истополних „бракова“ у САД представља питање којем треба опрезно приступати. Зато су све фазе истраживања, од мог рада, као аутора, преко процеса рецензије до, на крају, привлачења медијске пажње, све се то догађало, што би се рекло-под микроскопом. На критике обављеног истраживања одговорио сам у новембарском издању истог часописа «Social Science Research» (2012), и резултати су на крају објављени. Сви заинтересовани припадници стручне јавности имају могућност да анализирају добијене резултате и доносе сопствене закључке. Оно што смо објавили је у сваком случају тачно.
Такође, значајно је и да је овом истраживању посвећена велика пажња и у самом Њу Јорк Тајмсу. У овом угледном Њујоршком дневнику је такође схваћено као неопходно да се јавност информише о резултатима истраживања професора Регнеруса. Тиме је светска јавност по први пут добила на увид званично истраживање, које баца светлост на трагичне последице васпитања деце у породицама, где родитељи практикују хомосексуалне односе.
Марк Регнерус
