Прочитај ми чланак
Србија би требало 2013. године да започне модернизацију своје војске.
Сусрети и телефонски разговори између руског председника Владимира Путина и српског председника Томислава Николића, као и два радна састанка руског потпредседника Дмитрија Рогозина и његовог српског колеге Александра Вучића, најпре у Москви, а затим у Београду, наговештавају да ће се српска војска модернизовати уз помоћ руског наоружања.
Овоме иде у прилог и чињеница да је министар одбране Александар Вучић отворио крајем децембра у Великој Плани фабрику за производњу сложених борбених система. Фабрика ће запошљавати око 100 радника, склапаће транспортере типа “бов М-10″ и “бов М-11″, самоходна артиљеријска оруђа “нора Б-52″, док је у перспективи да се производе и транспортери “Лазар 1″ и “Лазар 2″ у сарадњи са партнерима из Русије.
Такође, у најави је могућност да Србија модернизује своје ратно ваздухопловство и против-ваздушну одбрану куповином 12 руских борбених авиона „миг 29М2, као и модерних ракетних система „панцир“ и „бук“, и ПВО система С-300 с ракетама из система С-400, о чему је најпре писала у августу редакција Србин.инфо (Ексклузивно: Србија купује руске борбене авионе!), а касније и Мирослав Лазански у Политици.
Стручњаци процењују да модернизација српске војске преко руског наоружања представља дефинитивно окретање леђа НАТО пакту. Па, зашто то ради државни врх Србије ако сматра да је улазак у ЕУ најважнији приоритет?
Одговор је једноставан: Србија нема пара да буде члан НАТО, а и одбојност држављана Србије према овом војвном савезу расте из године у годину.
Наиме, све нове чланице НАТО савеза биле су приморане да скупо купе застарело америчко и западноевропско оружје и усагласе своју војску са НАТО стандардима. Да би то урадиле морале су да узму папрене кредите од западних банака доводећи себе у полуколонијални положај у односу на САД и ЕУ. Тако би прошла и Србија да због окупације Космета наша интеграција у НАТО савез није била успорена. У међувремену се десила финансијска криза, па западне банке нису у стању да позамљују новац, поготово државама које су попут Србије пред банкротом.
Због тога ни водеће чланице НАТО савеза нису баш заинтересоване да виде Србију у свом савезу јер нису у могућмости да на томе екстра зараде, па пре инсистирају да се Србија не окрене Русији него што хоће Србију у свом друшту.
За разлику од НАТО, Русија је Србији природни војни савезник.
Прво, Русија има финансије и могућности да подржи српско-војну сарадњу пошто за разлику од Запада није у финансијској кризи.
Друго српско наоружање је већ више од пола века прављено и коришћено по совјетским, односно руским стандардима, па би модернизација српске војске била много јевтинија и лакша са руским наоружањем.
Не треба ни занемарити важну чињеницу да су се српски официри и подофицири школовали по руском (совјетском) војном систему, па у војсци влада изразито русофилски став, као и антинатовско расположење после ратова које је наша земља водила 90-их година прошлог века да би сачувала српски народ.
Коначно, Русија нуди да, упоредо са модернизацијом војске руским наоружањем, помогне и наменску производњу, тако да Србија може и сама да производи оно што јој је протребно, а можда и да извози наоружање, што никада не би могла да је чланица НАТО савеза.
Дејан Петар Златановић, Саша Суботичанин
