Прочитај ми чланак
Србин Никола Тесла – највећи геније Другог миленијума
О нашем и светском великану Николи Тесли заиста се много зна посебно из његове генијалне проналазачке и научне стране гледишта, при чему се Он сврстава у највеће геније Другог миленијума.
Оно што се некако ставља по страни је његово национално порекло при чему се више истиче Теслино „стерилно“ национално опредељење кроз америчко држављанство које није спорно.[1]
Србин Никола Тесла је рођен у Смиљану у Лици, у некадашњој Војној крајини Аустријског царства. (Дакле, не у Хрватској како се то неистинито наводи, јер Хрватске, у смислу како се то данас намеће, на том делу тада није било). Он поготово није Хрват или по националности неко други, како га неки својатају и тенденциозно расрбљују. Отац Милутин је био свештеник Српске православне цркве. Мајка му је била из познате српске поповске породице Мандића из Брувна. Крштен је у Српској православној цркви Св. Петра и Павла у Смиљану. Име Никола је добио по деди.
По једном веровању, Тесле воде порекло из Старе Херцеговине од Драганића из Бањана. По другом пак су од Комненовића такође из Бањана. По трећем, они воде порекло од племена Рудињани из села Пилатоваца у данашњој никшићкој општини. У сваком случају је Српског порекла и рода.
Према крштеници је рођен по старом календару на Видовдан 28. јуна, односно по новом 10. јула 1856. године.
Оно што је ипак необично важно, је управо то да је овај наш и светски геније рођен баш на Видовдан, највећи српски национални, војнички, предачки, заветни и духовни празник, што наравно није случајно.
На тај начин се и кроз Теслино рођење поучно опомињемо не само на његова проналазачка епохална дела, већ и на његову славу, његову веру и његово родољубље и национални понос.
Родољубиво опредељење Николе Тесле се може уочити и кроз његов однос према епској песми и гуслама. Ваља подсетити да су гусле наш препознатљив национални инструмент. Оне су симбол слободе у Српству. У односу на све дуге националне музичке инструменте попут лире код Грка, гитаре код Шпанаца, харфе код Египћана, балалајке код Руса, гајде код Ираца, зурле код Турака, бубњева код Црнаца, итд. Гусле су код Срба имале убедљиво најзначајнију и неупоредиву улогу у одржању, јачању у неговању националне етике, части, достојанства, родољубља, јунаштва, чојства, завета, мита, култа и слободарског духа. Овај инструмен као да говори из дубине велике и надличне народне душе речима наших славних предака.
То је Никола Тесла јако добро знао и осећао, те је уз гусле и епске песме често умео да после дугог научног и стваралачко-проналазачког рада одмори своју душу српску. Чак и у старости знао да : „…у сред ноћи, на тридесет трећем спрату хотела „Њујоркер“ запева уз гусле песме о Марку Краљевићу и Милошу Обилићу“ што у својој књизи „Никола Тесла у рату и миру“ на страни 215. наводи аутор мр Бранислав Јовановић.
Поштујући и подржавајући Теслин патриотизам и осећај за Српство, наш писац Јанко Веселиновић свој најпознатији роман „Хајдук Станко“ је посветио Николи Тесли. У тој посвети стоји записано следеће:
„ЈУНАКУ НАШЕГ ДОБА, Великом Србину, Николи Тесли,
Деветнаести век плете Ти венац славе. Допусти и мени да у њу уплетем један цветак са наших поља, цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака. Његов мирис нека Те сећа Твоје Отаџбине. Нека те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовањима, којима те је Твоја Српска мајка у детињству запајала.
Прими га Србине, онако срдачно као што га срдачно пружа Твој велики поштовалац Јанко Веселиновић.“
Српско национално биће и корене Никола Тесла је у више наврата јасно и недвосмислено истицао.
Тако се на пример, наводи његов разговор са портиром када му се овај знајући да је Тесла посебна личност, обратио са „Клањам се, Екселенцијо.“ „Моја титула је виша“ упозорио га је Тесла. „Височанство?“ збуњено је промуцао портир. „Још виша“ рекао је Тесла желећи да га подсети на следећу. „Величанство?“ једва је изговорио портир. „Још више“ поновио је хладнокрвно Тесла. Портир је, како је записано, занемео обзиром да већу титулу није знао. Видећи његову збуњеност Тесла му је мирно и достојанствено растумачио, односно рекао следеће. „Ја сам Србин.“
Неопходно је овим поводом истаћи његово обраћање нашем окупљеном народу приликом свог боравка у Београду 20. маја 1892. године где је на величанствен начин дочекан испред железничке станице. Тада је одушевљеном народу и представницима власти и културних институција поред осталог рекао и следеће:
„Ја сам срећан што сам Србин, и тим именом поносићу се до вијека. Колијевка мојијех дједова, краљевина Србија, пријестоница Србинова позива ме – то је одликовање за мене велико, и ништа ми на свијету, у животу моме, неће бити драже од овог одликовања.“ Затим је додао: „Ја сам остао Србин и преко мора где се испитивањима бавим. то исто треба да будете и ви, и да својим змањем и радом подижете славу Српству.“
Ове речи су тада служиле на понос целом нашем народу, а ваљало би их и сада понављати много чешће, посебно младим али и другим нашим интелектуалцима који су расути по свету, те често заборављају који су им корени, шта за један народ значи национална свест, а за наш – српски народ Косовски завет, слава и дух, запутујући се у материјалистичка, белосветска и космополитска анационална беспућа.
На крају као наук изнетог штива, ваља имати у виду следеће. У условима својатања овог нашег великана од стране других народа, ми смо у обавези да останемо упорни у истини и правди, да је он како је истицао, по националности Србин, наше крви, вере и језика, нашег духа, предања и културе, те да као такав има прворазредно и достојно место на мраморној плочи заслужних светских великана, а на славу, част и понос васколиком Српству.
С друге стране, Видовдан је и моћ духа, трајања, борби, опстајања, завета и предања нашег народа, и многи, готово најзначајнији догађаји из наше историје су се десили на овај дан.
Никола Тесла је, како је овим чланком истакнуто, рођен на Видовдан, што нама даје обавезу да се на свако свечано и достојно прослављање видовдана, подсетимо и на његово грандиозно научно проналазачко дело и јасна родољубива и национална осећања.
Због тога је и примерено да му се спева и пева достојна песма: „Тесли у част“.
Лика дала светског великана,
Нашег Теслу из села Смиљана.
О Никола, кад ти чујем име,
Поносим се јер имам и чиме.
Твоја дела јесу понајвећа,
Служе свима, поноси се њима.
Муње грме и севају јако,
Тесла седи, размишља полако.
И данас се научници муче,
Неке твоје тајне да докуче.
Казивали кад ти чују име:
“Време иде, а Тесла пред њиме“.
Ти си дика био и остао,
Своме роду, српскоме народу.
Београд, 25.09.2012.
Др Раде С. Н. Рајић
[1] Американац, уколико га анализирамо кроз нацију, односно народ, нема своју отаџбину. Наиме, само је Индијанцима, Северна Америка отаџбина. Осталим додељеницима то она није. Она им је домовина. Тако је на пример, Американцима кинеског порекла, Америка нова домовина, али им је Кина отаџбина. То је исти случај са америчким Немцима, Шпанцима, Грцима и другим народима који дакле имају своју отаџбину, односно матичну националну државу. По том основу и амерички Срби са тим држављанством, имају своју Отаџбину. Можемо је звати као некада „Велика Србија“, односно да она подразумева Српске Земље, како то у нашој химни „Боже Правде“ дословно стоји. (Прим. Р.Р.)
