Прочитај ми чланак

Владимир Димитријевић: Нашао се ко ће да каже или зашто је Дража за Тадића квислинг?

0

Зато се Дражи до данас не зна гроб, док су наше политикантске бубашвабе гробови који ходају

О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ
Недавно је почео процес рехабилитације ђенерала Михаиловића. Томе је претходило дуго скањивање комисије за рехабилитацију. Нису могли да почну док није потврђено и званичним документом објављено да је Дража мртав. Изгледа да је комисија подуже времена буквално схватала поруку народне песме: “Жив је Дража, умро није, / док је српства и Србије“.

Чак се снима и серија о Дражи, коју режира Радош Бајић, док Небојша Глоговац игра вожда Трећег србског устанка (добар избор главног глумца, судећи по Глоговчевој изјави да се из Дражиних очију могло видети да у питању није био никакав злочинац, него трагични херој трагичне историје свог народа).

Ипак, сама могућност да Михаиловић буде рехабилитован узнемирава другосрбијанске неотитоисте, који се и даље куну да неће скренути с пута свог вође. Иако је, својевремено, Борис Тадић потписао закон којим се у Србији, као борци против нацизма, изједначавају и припадници Југословенске војске ђенерала Михаиловића и припадници партизаниских јединица, његова другосрбијанска душа и жеља да се додвори Хрватима ових дана га наведоше да Дражу назове квислингом, што не могаде да издржи чак ни Вук Драшковић, НАТО-равногорац, па оштро прекори свог дојучерашњег политичког савезника.

КО ЗНА БОЉЕ? ТАДИЋ ИЛИ НОЈБАХЕР?
Дакле, Тадић је у милој му ЕУ (нарочито У) Кроацији, земљи Кроасана (тако пуфнастих и њежних, као рука Жилета Фригановића испод врата старца Вукашина из Клепаца), изјавио да је ђенерал Михаиловић био квислинг.

Хитлеров специјални изасланик за Балкан Херман Нојбахер, познат по ставу да су Немци на Балкану под окупацијом држали само Србију и Грчку (сви остали су им били савезници), чију је књигу „Специјални задатак: Балкан“ објавио Службени лист Србије и Црне Горе (Београд, 2004) о ђенералу Михаиловићу каже да је „постао славан јунак српског отпора, који се са својим четницима вратио старој балканској традицији и тиме спасао част нације“. Додао је да се Дража „уздржавао од свих преговора са Немцима и остао веран савезницима“. Али Тадић боље зна тајне Другог светског рата од Хитлерове десне руке на Балкану. Школован човек, нема шта. Кумровачка школа, види се.

БИТИ ЧОВЕК ИЛИ БУБАШВАБА
А ево једног догађаја који је ујесен 1942. забележио Недељко Плећаш (објавио Коста Николић у својој књизи „Драгољуб Михаиловић“ (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005): “Шеф британске обавештајне службе Бил Хадсон говорио је добро српски. (…) Потпуно усамљен и затворен у својој колиби, ретко је с ким разговаро, сем за време обеда, а и тада је обично стављао негативне примедбе. (…) Са Михаиловићем је разговарао и у дискусијама су се често сукобљавали, што нам је свима било непријатно.

Сећам се једном приликом у Колашинским Пољима њих двојица стајала су на степеницама на улазу у школу и нешто жучно расправљали. Ја сам био подалеко и нисам чуо цео њихов разговор, само сам у једном тренутку чуо како је ђенерал Михаиловић љутито узвикнуо: ‘Саставите пете кад са мном разговарате!’ Хадсон је саставио пете и по војнички га поздравио: ‘Разумем, господине министре!’ Мене је ово изненадило, јер то није био Михаиловићев начин опхођења“.

А 6. јула 1943. године ђенерал је послао поруку својим саборцима: „Збијмо наше редове. Будимо чврсти. Њих се наш народ ни најмање не тиче, па се тако и понашају. За њих је ово Африка, а ми Црнци. Они ће покушати да купују наше људе и створе раздор у нашим редовима, па да нас потчине себи“. Поводом Хадсоновог држања, Михаиловић је 12. јула 1943. писао: „Хадсон нарочито хвали Грке, који су се без икаквих услова ставили под британску команду. Ми на то никада нећемо пристати, нити ћемо икада бити Грци. Међу нама могу бити само савезнички односи. Нисмо ни пред непријатељем капитулирали, па нећемо ни пред савезницима. То сам поручио и Лондону.“

Ко је читао књигу Николе Врзића „Викиликс: Тајне београдских депеша“ (Печат, Фонд Слободан Јовановић, Београд, 2012) сретао се и са Тадићевим разговорима са нашим „евроатлантским савезницима“. Тако је помоћнику америчког државног секретара Данијелу Фриду Тадић својевремено рекао: „Независност Косова не мора нужно да значи ‘губитак’ ако се подесно одреди у умовима бирача“.

Када је 2006. Тадић разговарао са америчким изаслаником за статус Космета Френком Визнером, рекао је недвосимислено да „неће дозволити да Космет омете напоре Србије ка ЕУ/НАТО интеграцијама (…) пружио је уверавање да је у себи обрадио и прихватио неизбежност независности као исхода“. Па је Фриду 2007. рекао и да је „прећутно признао предстојећи губитак Косова“ и „истакао да ће стремити ка европској будућности пошто Косово буде решено“. И тако даље и томе слично: тај и такав ђенерала Михаиловића осуђује као „квислинга“, и то пред ЕУ ( нарочито ово друго слово) Хрватима.

Уствари, све је просто (до крајњег просташтва): наши политиканти су такви какви јесу јер су спремни да пузе и гмижу пред изасланицима Господара Империје, док Дража није био спреман на тако нешто. Он није хтео да живи животом бубашвабе, који је метафизички прецизно описао Мило Ломпар у својим „Моралистичким фрагментима“. Зато се Дражи ни до данас не зна гроб (мада живи у сваком Србину који се држи Дучићевог завета: „Пре свачији сужњи но ичије слуге“), док су наше политикантске бубашвабе гробови који ходају. Окречени гробови фарисејства, описани на страницама Новог завета, наравно.

 

(Нови Стандард)