Прочитај ми чланак

Србија се отрежњује од тешких заблуда: Млади против уласка у ЕУ

0

Грађани од 18 до 29 година су више против уласка у ЕУ, чак 42 одсто њих, док је за улазак 41 одсто. Сваки други ученик или студент је против чланства, док је сваки трећи за чланство. Највише противника чланству је у Београду. Ово показује истраживање Београдског центра за безбедносну политику које је спровео Цесид и према коме је 47 одсто испитаника за улазак у ЕУ, а од оних који имају 60 и више година за чланство се изјаснило чак 51 одсто.

 

До јуче млади су били највећи и најјачи заговорници Европе, они су били за систем вредности који она носи у себи, за начин живота који у њој постоји. Отуда и изненађење и неверица, зашто су се млади окренули против чланства у Европској унији?

Светлана Логар из Ипсос стратешког маркетинга, каже да није битно шта се дешава, да ли нас Европа притиска или не, већ како се то интерпретира. „Опредељење за ЕУ много варира и зависи од тренутне ситуације. Никада нисмо имали податак да су млади више против уласка у Европу од старијих. У просеку увек имамо половину која би гласала за улазак у ЕУ и поред кризе у Европи, свега што су видели на телевизији и притисака из ЕУ. Значи да су врло проевропски оријентисани. Људима и није јасно шта смо све већ добили. Када смо добили бели шенген то је јако подигло мотивацију и проценат опредељених за ЕУ је одмах био већи. То је мотивација за улазак у Европу.”

Нека истраживања Ипсоса показала су да људи у Србији мисле да је она добила највише помоћи од Русије и Јапана. То није тачно. Највише је добила од ЕУ, 3,3 милијарде евра од 2000. године. За исто време је из Русије стигло 150 милиона, око 20 пута мање него из ЕУ.

Стратешки маркетинг више од деценије ради испитивање јавног мњења о опредељењу за и против уласка у ЕУ и Светлана Логар каже да подршка за улазак никада није била мања од 46 одсто. „Варијације су биле присутне и пре кризе. На пример, 2008. године када је Косово прогласило независност, потписан Споразум о стабилизацији и придруживању, дошао је „Фијат” и одржан „Евросонг”, подршка ЕУ је била око 70 одсто. У овим, лошим околностима подршка је опала за око 20 одсто.”

Према последњем истраживању ИСМ 48 одсто испитаника подржава улазак у ЕУ, док је 33 одсто против. Скоро половина анкетираних, 44 одсто, мисли да ЕУ не жели да Србија постане чланица, што је по оцени Венсана Дежера, шефа делегације ЕУ у Србији изненађујуће јер је Србија поднела захтев за чланство који је прихваћен, а ЕУ је потврдила да жели да Србија постане чланица.

Бојан Ђурић посланик ЛДП-а у Скупштини Србије, објашњава ниско опредељење младих за ЕУ формирањем нове владе за коју млади не верују да је склона Европи.

„Млади од 18 до 29 година се не сећају деведесетих година и све може да им се прода. Нико младима не објашњава шта је Европска унија, а они виде да ни тамо нема више пара. На Београдском универзитету катедре држе професори који нису европски оријентисани. Ипак окидач је то што се десило после избора, народњаштво, забрана „параде поноса”… све је то утицало. Поред тога људи само делимично размишљају шта је добар одговор у анкетама.”

Демократска странка Србије није у влади али је задовољна резултатима истраживања према којима је поверење грађана Србије у ЕУ у паду, јер је по њима споразум о стабилизацији и придруживању препрека развоја домаће привреде и пољопривреде. „Посебно охрабрује чињеница да су млади против уласка Србије у ЕУ. То је поуздан знак да се Србија отрежњује од тешких заблуда да је ЕУ тај пожељни циљ ка коме Србија треба да тежи, рекао је портпарол ДСС-а Петар Петковић.

Жељко Ивањи саветник Сузане Грубјешић, потпредседнице за европске интеграције, мисли другачије. Он каже да млади не могу да чекају а стари знају да промене не долазе тако брзо. „Ова генерација младих је прагматична и све хоће одмах, а старији знају за користи које доноси чланство у ЕУ. Тек са почеком преговора ће се нешто осетити, јер економска криза је онемогућила да се путује, што младима недостаје. Они виде и да се ЕУ свела на политичке критеријуме, а њих више интересују људска права, школовање у ЕУ, размена студената, што ће се такође сигурно мењати набоље. Младима све информације нису доступне. Ако се истичу политички критеријуми нормално је да они то осуђују и не схватају користи европских интеграције које морамо да им објаснимо. Људи који имају искуство а нарочито они који су живели у ЕУ, знају предности уније – од демократије до слободног протока робе. Зато је старија генерација више за ЕУ.”

Ивана Анојчић

(Политика)