Прочитај ми чланак
Док се ових дана председнички кандидати у Америци утркују ко ће гласачима да сервира јачу патриотску (а заправо империјалистичку) причу и док национални понос јача у готово свим државама Европе (Немачка, Грчка, Шкотска, Шведска…), у Србији медији под контролом западних моћника, лажне интелектуалне елите и остаци Брозовог антисрпског режима и даље се из петних жила труде да сатру сваки облик љубави према својој земљи и вери.
Тако је премијер Ивица Дачић у недељу изјавио да Срби после геноцида који су преживели у два Светска рата, не заслужују тако лош третман од Европе, која јој отима Космет и условљава на путу за ЕУ.
Иако је рекао истину, Дачић боље да је ћутао, јер је већ после неколико сати, за најтиражнији антисрпски дневни лист „Блиц“ морао да се правда „како је његова изјава о геноциду над Србима погрешно протумачена“!
Сличан гаф, Дачић је имао и пре неколико месеци, када је објављена нова заклетва Жандармерије у којој су се припадници елитног одреда полиције на верност земљи управо заклињали Косметом.
Иако је знао за текст заклетве и присуствовао њеном званичном представљању, премијер је већ сутрадан морао да се додворава другосрбијанским медијима, који су, ето, скандализовани што се полиција заклиње Косовом и Метохијом. Дачић је тада наредио да се текст заклетве промени.
Поставља се питање због чега би премијер једне земље морао да мења сасвим нормалан, европски облик изражавања, односно исказивање лљубави према својој земљи, само зато што то од њега траже контролисани медији?
Само је у Србији створена атмосфера да је патриотизам срамота, а они који позивају на остваривање националних циљева и јединства (без којих нема напретка ни једне државе) етикетирани су као примитвци, шовинисти, хушкачи на ратове.
Православље је посебан трн у оку анти-Срба, па тако ако идете на литургије и постите сигурно сте клерофашиста, ретроградна и поремећена особа. Tужно je када видите младе особе, које мисле да су модерне и „проевропске“ ако пљују по цркви и „националистима“.
Наравно, ради се о диверзији многих невладиних организација, политичких групација и медија финансираних за Запада које својим деловањем желе да код српског народа створе одбојност или равнодушност према питању Косова и Метохије. Желе да људе натерају да кажу „доста нам је Косова“!
Патриотизам, а често и фашизам и шовинизам су потпуно легитимни када је у питању остваривање циљева „великог“ Запада. Љубав према земљи није дозвољена само у државама као што су Русија или Србија. Јер, знају добро и домаћи послушници и њихове газде да је без те љубави, Србија осуђена на даље растакање и ропство.
Алексеј Димитријевић
