Прочитај ми чланак
После Бујановца, Прешева и Медвеђе, где су Албанци већ већина, у следећем таласу, услед високог природног прираштаја, „освојиће“ Врање, Лесковац, Прокупље…
За неколико деценија Албанци ће постати већина
Београд – Претња.
Услед проблема с белом кугом у Србији, а високом стопом рађања грађана албанске националности на Косову и Метохији, извесно је да би Албанци у блиској будућности могли да потисну Србе са југа наше државе, упозоравају демографи и аналитичари.
Најугроженији су Бујановац, Прешево, Медвеђа, где су Албанци већ већинско становништво, а у следећем таласу крећу у „освајање“ Врања, Лесковца и Ниша. На мапи „велике Албаније“, која се може видети на интернету, исцртане су границе до Ниша.
Пошто Срби као нација због беле куге убрзано нестају, а број Албанаца расте због високог наталитета, прогнозе демографа су да ће 2050. године у Србији бити свега око 4,6 милиона Срба, а Албанаца чак 3,1 милион. Процене указују да ће до 2080. године Албанаца у Србији бити више него Срба.
Директор Завода за статистику Драган Вукмировић каже да је проблем беле куге у Србији очигледан.
– Проблематично је и што је популација у Србији, не рачунајући Космет, најстарија у Европи. Отежавајуће је што читава села остају празна јер се људи, нарочито са југа, селе у Београд, Нови Сад. Овакво стање је на дужи рок неодрживо – закључује Вукмировић.
Аналитичар Душан Јањић каже да се у јужној српској покрајини показало да је демографија у комбинацији са политиком и економијом довела до статуса Космета – „чија овца, тога и ливада“.
– Албанци воде политику „рађај што више да би имао радну снагу“, а за ту радну снагу потребна је територија. Зато Србија хитно мора да одлучи предаје ли територију или ће створити економске услове да наши људи не беже за Београд, него да остану у својим местима и рађају – каже Јањић.
На Косову и Метохији живи милион и по Албанаца, који чине 93 одсто тамошњег становништва, а Срба готово да нема.
– Ако се ускоро не реши проблем Космета, Албанци ће за неколико деценија постати већинско становништво и у општинама на југу Србије – упозорава Јањић.
Вулин: Не страхујемо
Директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин каже да сваком ко признаје државу Србију „желимо да пружимо иста права на образовање, лечење, па и рађање“.
– Али ми смо грађанска држава и немамо страх од друге нације – рекао је Вулин.
Демографска слика Космета
Иако је на Космету регистровано око 200.000 Срба, тамо их живи тек 1,47 одсто (њих око 30.000). Тиме су Албанци практично остварили своју деценијама неговану сепаратистичку стратегију да повећаним рађањем поробе Космет. Анализа демографске слике указује да се у протеклих шест деценија број Албанаца на Космету утростручио, а Срба смањио осам пута.
Срби Албанци
1948. 171.911 23,6% 498.242 68,5%
1953. 189.869 23,5% 524.559 64,9%
1961. 227.016 23,6% 646.805 67,2%
1971. 228.264 18,4% 916.168 73,7%
1981. 209.498 13,2% 1.226.736 77,4%
1991. 195.301 9,9% 1.607.690 82,2%
2012. 25.575 1,47% 1.588.257 92,93%
(Курир)
