Прочитај ми чланак
Брис Татон није убијен – сам је скочио преко жардињере. Доказе је сакрила полиција. Ово је био наднаслов и наслов текста који смо у број 245 од 10 новембра прошле (2011.) године објавили у Таблоид.
Навели смо да је у монтираном процесу вођеним пред Вишим судом у Београду 11 навијача је осуђено на максималне казне затвора, под оптужбом да су на Обилићевом венцу у Београду, након туче са француским навијачима, са висине од око 6 метара бацили Бриса Татона, који је, после 12 дана, због нестручног лечења умро у Клиничком центру Србије.
Максималне казне, писали смо, обећао је француском амбасадору Борис Тадић. Да је Татон остао жив, председник не би могао да одржи обећење да ће жртвовати 11 живота младих Срба.
У текст објављен новембра прошле године описали смо да је преда Апелационим судом у Београду, пред већем састављеним од судија Савке Гогић, Мире Поповић и Снежане Димитријевић, одржана, почев од 24. октобра, петодневна седница већа на којој су разматране жалбе 14. навијача Партизана и њихових бранилаца, које су изјављене против првостепене пресуде.
Виши суд у Београду је оспореном пресудом 25. јануара осудио 14 навијача Партизана на укупно 240 година затвора због “тешког убиства“ навијача Тулуза, Бриса Татона, на Обилићевом венцу у Београду 2009. године, непосредно пред почетак фудбалске утакмице Партизан-Тулуз.
У првостепеној пресуди суд је, наводно, утврдио да су осуђени као саизвршиоци починили кривично дело тешко убиство, јер су 17. септембра у Београду на Обилићевом венцу, у стању урачунљивости, свесни свог дела и његове противправности, при безобзирном насилничком понашању, убили Татона.
Пред већем Апелационог суда у Београду бранилац једног од оптужених приложила је као доказ, транскрипт разговора и аудио снимак разговора грађанке Светлане Бубоња, која је, након пада Бриса Татона са тротоара, преко жардињере, позвала хитну помоћ, одмах након Татоновог пада. Она је полицији, у информативном разговору, а по налогу тужиоца, дала је изјаву у којој је описала, до детаља Татонов пад. Транскрипта разговора, бранилац једног окривљено прибавила је од Службе хитне помоћи у Београду, позивајући се на Закон о доступности информација од јавног значаја.
Адвокат Светозар Вујачић предложио је суду да саслуша сведока, Драгана Црепуљу, јер је сведок, који је критичног догађаја био у гаражи на Обилићевом венцу, видео пад Татона. И он је у одељењу за крвне деликте ПУ Београда био саслушан, али је и његов исказ полиција сакрила.
Апелациони суд, у чијем одлучивању је учествовала и судија Снежана Димитријевић, рођака тадашње министарке правде, није се ни осврнуо на предложене доказе. Преиначио је првостепену пресуду, тако што је окривљенима само преполовио затворске казне.
Изненада, када су родитељи осуђених изгубили сваку наду у правду, лист Информер је, трагом написа Таблоида, објавио изјаве сведока очевидаца о Татоновом скоку преко жардињере. Министар Дачић је наредио полицијску истрагу.
Испоставило се да је градоначелник Београда Драган Ђилас наредио начелнику Управе криминалистичке полиције Дарку Сенићу да монтира навијачима процес, приказујући да су убили Татона! Желео је да се допадне Французима, због изградње метроа, и провизије коју је тражио. Тако су и сакривени докази и изјаве очевидаца.
Ђилас је био најагилнији у осуди “хулигана“, палио је свеће за Татона, обећавао тешку робију. Тај повод је искористио и Борис Тадић да обећа највише казне, које је суд и изрекао.
Ђилас је, уочи овогодишњих избора, настојао да Дарка Сенића постави за начелника Полицијске управе Београда, да му се реваншира. За прикривање доказа и лажне оптужбе, Сенић и Ђилас могу добити казне и до 15 година затвора! Да ли ће и овај Ђиласов злочин прикрити Александар Вучић?
(Таблоид)
