Прочитај ми чланак
Нови Сад: На новосадским улицама и булеварима свакодневно се могу видети коњи, мањи и већи како каскају, и наравно за собом остављају измет по путу. Ова слика и не би била толико чудна, да се нисмо у 21. веку, у ком се очито још само у Србији користи ово превозно средство.
За неколико хиљада социјално угрожених Новосађана сакупљање секундарних сировина, које продају отпадима, одавно је основни извор зараде. Већина њих за кретање градским улицама користи запрежна кола, што изазива све веће негодовање грађана, првенствено возача, јер кретање коњских запрега угрожава функционисање саобраћаја.
Иако у Новом Саду још од 1959. године постоји одлука о забрани саобраћаја запрежних возила, она се очито не поштује, јер се на градским улицама, па чак и у строгом центру свакодневно могу видети скупљачи секундарних сировина који се возе од контејнера до контејнера на израбљеним коњима. Градске власти пет деценија покушавају да се изборе са овим проблемом, а пре 40 година су чак сакупљачима секундарних сировина куповали моторне троколице, како би искоренили коње са градских улица.
У Граду кажу да су све учинили да би стали на пут овој појави. Поручују и да је у овом случају, највећа надлежност у рукама полиције, која би требало да кажњава возаче запрега на лицу места.
– Градска власт је забранила саобраћај запрежних возила преко мостова на каналу „ДТД” из правца Зрењанина, Темерина и Суботице, преко железничке пруге из правца Руменке и ка Футошком путу, улицама Цара Душана и Иве Андрића у Новом Саду. А на тим путевима „Завод за изградњу града“ је поставио и одговарајућу саобраћајну сигнализацију.
Градска власт је пре неколико година у сарадњи са инспекцијама спровела ригорозну контролу запрежних возила, па се дешавало да власници побегну, а израбљеног коња оставе. Такав случај пре неколико година десио се у центру, у Улици Модене. Ранијих година су се овакви случајеви много лакше решавали, јер је у граду постајао азил за такве животиње. Када би полиција ухватила неког са запрежним возилом, одузимала би животиње и стављала их у азил. Сада је то немогућа мисија, јер град још увек нема азил за животиње, па Новосађанима остаје само да се помире са судбином и да напокон прихвате запрежна возила, која ће очито још дуго штрапарицати градским улицама.
Љ. Натошевић
Нови Бечеј: Обнавља се Руско гробље
Новобечејско Удружење српско – руског прајатељства „Волошинов“, настоји да ове годне реализује пројекат на санацији и партерном уређењу Руског гробља у Новом Бечеју.
После Октобарске револиције у Русији, Нови Бечеј је био један о од центара за смештај избеглица из Русиј у Србији. Пресељени су овде ученици, неставницу и неки родитељи ученика женског Харковског института, који су сахрањивани на посебном дели Православног гробља. Избеглице из Русије били су углавном школовани људи који су одиграли значајну улогу у култуној прошлости ове вроши на Тиси.У Удружењу руско-српког пријатељсва, настоје да обнављањем Руског гробља сачувају успомену на њих.
-Удружење је учествивало на јавном конкурсу НИС а.д. Нови Сад „Шанса за све“ где је добијно 500.000 динара – каже др Војислав Блажин, предсадник Удружења руско – српског пријатљства у Новом Бечеју. Радови ће бити окончани током ове године.
Бечеј: Још увек новитет, а ускоро традиција
Прошло је годину дана од како смо се први пут окупили око манифестацја која је донела овом граду нешто ново, лепо, креативно, нешто што спаја пословне људе, што доводи потенцијалне инвеститоре, нешто што је још увек новитет, али верујем да ће се у догледно време причати о Међународном јесењем пољопривредном сајму у Бечеју као о традицији, овим речима се присутним представницима медија и пословним партнерима на прес конференцији обратио „највећи кривац“ што је у пољопривредном центру какав је Бечеј лане осванула манифестација оваквог профила директор бечејских сајмова Давор Бошковић.
Овогодишњи златни спонзор бечејског Јесењег пољопривредног сајма, чије је отварање заказано за подне 14. септембра и трајаће наредна два дана, је панчевачка фирма „Алмекс“.
С обзиром на то да ће се међу педесетак већих излагача наћи и компаније из Мађарске, Словачке и Хрватске, све има међународни карактер. Осим пољомеханизатора, биће излагача и из сектора аутоиндустрије, презентираће се и продавати резервни делови. Сви ће они бити лоцирани у окружењу спортског центра „Младост“ крај Тисе. Биће и педесетак малих произвођача и продаваца меда, вина и неких старих заната, који ће се сместити у такозваном „Етно сокачету“, тачније оближњем Зеленом корзоу.
– Мислим да смо јединствени по томе што у цени закупа простора обезбеђујемо свим фирмама прикључак на електричну енергију, комплетну опрему и интернет прикључак. Да би се комфорно осећали и после напорног излагачког дана, обезбедили смо им у веречрњим сатима могућност за опуштање и дружење. Посебна атракција је, свакако, концерт, који ће бити одржан у суботу, 15. септембра, у вечерњим сатима на централном градском тргу.
Од 20 сати ће наступити новосадска група „Грива“, а од 21 сати реномирани бенд „Неверне бебе“. Оно што посебно привлачи пољопривреднике је презентација машина у раду, која ће се одржати у недељу, 16. септембра, од 10 сати на платоу крај Силоса уз Србобрански пут и на њивама око њега, завршио је најаву дешавања током тродневне манифестације предстојећег викенда Давор Бошковић.
В. Јанков
Чока: Добошарење за све генерације
Седми међународни фестивал добошара „Даје се на знање„ одржаће се од 14. до 16. септембра у Чоки.
У варошици крај Тисе која је најдуже неговала добошаре, јер их је до пре неколико година имала као стално запослене у Општинској управи, спојиће традиционално и најмодерније и на предстојећој тродневној забави за све генерације, најавили су јуче организатори фестивала из Културно-историјског удружења „Чокански добошари„ из Чоке.
У знаку традиције добошарења, предстојећу манифестацију добошар у Чоки најављује на 52 ћошка! Фестивал почиње у петак 14. септембра великом ди џеј журком, а сутрадан, дочараће се дух традиције у припремању гастрономских специјалитета, чувеног овчијег паприкаша, а такође и концертима тамбурашке и поп-музике. После такмичења у кувању овчијег паприкаша у котлићима и наступа тамбураша, од 20 сати је концерт Неде Украден.
Трећег дана фестивала, почев од 15 сати предвиђена је вожња фијакерима, дегустација хране, коју ће припремити жене из насеља чоканске општине, прогласиће се најлепше, најукусније и највеће добош торте, а добошари из војвођанских места и гости из Мађарске и Румуније такмичиће се у добошарењу „Даје се на знање„. Карневалска поворка бубњара, потом и наступ познатог бубњара Драгољуба Ђуричића, већ су постали препознатљиви за чоканску манифестацију, а за завршетак фестивала најављује се концерт изненађења.
Фестивал организује удружење „Чокански добошари„ уз подршку локалне самоуправе општине Чока, Локалне акционе групе Чока и Владе Војводине, а у оквиру пројекта прекограничне сарадње са Мађарском „Добра комшије стварају заједничку будућност”.
М. Митровић
Извор: www.danas.rs, dnevnik.rs
