Вести са југа Србије 10.09.2012. Јужно воће успева у Топлици

Прокупље/Бериље: По повратку са привременог рада у Италији Зоран Стојановић из села Бериља код Прокупља, решио је да на свом имању започне узгој, за ове крајеве не баш уобичајеног воћа и поврћа. На његовом имању поред 80 садница кивија сорте сорели, засађене су и банане, аустралијски парадајз тамарило, ловор и још много тога.

 Стојановић каже да јужно воће добро успева у Топлици, па чак и банана, која може да издржи и температуре до минус 35.

 -Ова банана, коју сам ја по овом нашем крају Добричу, назвао добричка банана, расте у висину до 4-5 метара. Даје јако укусан плод тежине до 400 грама, који стиже у септембру месецу. У себи садржи јако пуно витамина, па је из тог разлога у Италији пуно у употреби, а тамо су је зову и северна банана -објашњава Зоран карактеристике Добричке банане.

 Нову воћку која се зове јошта а настала је укрштањем огрозда и рибизле Зоран је такође засадио на свом имању. Он каже да има јако ускусан плод и отпорна је на веома ниске температуре. Зоран је и један од ретких произвођача ловора у Србији, који ову биљку производи из семена. Ловоров лист, каже Зоран, има више лековитих дејстава а посебно је добар за стомачна оболења, за лечење десни, користи се као зачин у јелима а користан је и због тога што својим мирисом тера инсекте.

 Аустралијски парадајз тамарило, је још једна ретка биљка, коју Зоран гаји на свом имању.

 – У питању је вишегодишња биљка која рађа у другој години. Век трајања јој је 10 година и даје плод тежине од 50 до 100 гр. Плод има укус парадајза и диње -каже Зоран, који на свом имању има засађених и 80 комада кивија сорте сорели, који је донео из Италије.

 -Ова сорта кивија има доста шећера у себи и отпорна је на високу темпратуру. На једну садницу мушког кивија сади се 4 до 5 садница женског кивија. Рађа у шестој години а у трећој години постаје дрвенаст. Тражи доста воде, од 10 до 15 литара по једној садници у летњем периоду- истиче Зоран, напомињући да је киви сађен на размаку од 2,5 метара.

 Зоран је дуги низ година живео у у италијанском граду Кераско у близини Торина. У близини се налази центар Алба, који се бави одређивањем цене тартуфа. Зоран је један од одкупљивача тартуфа, којих у овим крајевима има и црног и белог, а Зоран каже да је потребно само мало воље да људи дресирају псе, да би се ова скупоцена печурка пронашла. Сви они који су заинтересовани за било који савет везано за тартуфе, могу слободно да му се јаве.

 

Блаце: Накупци плаћају више али траже и бољи квалитет
Берба шљиве сорте стерлеј у Блацу и околним селима у пуном је јеку. На већини откупних места цена шљиве за сушење је 23 динара, док се шљива у ринфузу одкупљује по цени од 18 динара.

 Произвођачи кажу да ове године у појединим селима има више накупаца него откупних места.

 -Накупци који долазе са стране нуде знатно вишу цену али траже и бољи квалитет шљиве. У зависности од квалитета робе, поједини накупци пољопривредницима за килограм шљиве нуде од 25 до 30 динара уз њихову бербу. Цена иде и преко тога ако се ради о шљиви екстра квалитета.

 Овако је боље за нас старије који имамо много шљива а не можемо да беремо сами. Додуше ни накупци не оберу баш све. Они беру само квалитетне шљиве а остало остаје нама, али то су мање количине, које иду по нижој цени, каже један произвођач шљива из околине Блаца и додаје да је упркос суши задовољан овогодишњим родом

 Крај бербе шљива још увек се не назире, јер многи пољопривредници још нису ни почели са бербом.

 (Г.Ш)

 

Куршумлија: Суша однела 300 милиона

Према процени стручњака штета од суше на територији општине Куршумлија премашује 300 милиона динара. Највећу штету претрпели су произвођачи кукуруза, воћа и поврћа.

 -Ми смо међу првим општинама у Србији извршили процену штете, која је задесила пољопривреднике. Штета је преко 300 милиона динара, и то у нашој оптини која не спада у општине у којој је пољопривреда развијена у већем обиму. Имамо одговор од ресорног министарства да ће да направе програм како би се ублажиле последице и то кроз одређене олакшице- каже Радољуб Видић, председник општине Куршумлија.

 (Р. Г)

 

Ниш: Србија по броју трансплантација на зачељу Европе
Три до пет пацијената у Нишу дневно завешта органе, али то није довољно да програм кадаверичне трансплантације на прави начин заживи. Србија по броју кадаверичних транплантација и даље последња у Европи.

 На југу Србије, једино се у Нишком клиничком центру ради трансплантација. Углавном се пресађују бубрези и то са живих сродника, јер је и даље недовољан број породица које дају сагласност за узимање органа у случају мождане смрти њихових најближих. Зато је Србија по броју кадаверичних транплантација, и даље, последња у Европи.

 Део екипе за трансплантацију у Нишком клиничком центру је са неурохирушке клинике. Лекар, анестезиолог и медицинска сестра први разговарају са родбином чији су најближи доживели мождану смрт. Разлоге због којих изостаје сагласност за донирање органа, породице углавном не саопштавају.

 “Веома је битан тај тимски приступ да људима дамо могућност да прво прихвате ситуацију смртног исхода, а потом и да прихвате шта значи бити донор”, каже директор Неурохирушке клинике Ниш Небојша Стојановић.

 Сарадња са фамилијом оболелог или повређеног и поверење у лекаре су, како наводе стручњаци, најбитнији уочи доношења тако важне одлуке.

 Неурохирург у КЦ Ниш Иван Стефановић каже да се без контакта са продицом, поверења и захвалности када родбина осети шта чини за пацијента, не може превазићи психички проблем који породица у том тренутку има.

 Нишлија Милоје Шиљковић је бубрег чекао четири године, колико је и био на дијализи, а онда је, почетком априла, бубрег добио од непознатог донора.

 “Људи мисле да било који орган када се сахрани, нешто значи. То никоме ништа не значи. Бубрег или неки дуги орган, када живи у неком другом човеку то је важно и за ту породицу”, каже Шиљковић.

 Иако дневно у Нишу три до пет пацијената завешта органе, то, тврде лекари, није довољно да програм кадаверичне трансплантације заживи на прави начин.

 Руководилац тима за транплантацију у Нишу Видојко Ђорђевић каже да сви морају да разумеју када је неко умро под сликом мождане смрти, да ту повратка нема и зато апелује на породице да у тако тешком тренутку имају разумевања и дају сагласнот да се органи узму.

 “Да би таквих ситуација било што мање, требало би да органе завештамо сви”, наглашава Ђорђевић.

 Искуства појединих земаља показују да би стимулација потенцијалних донора могла би бити решење проблема. Неплаћање партиципације, брже заказивање дијагностичких процедура, бесплатни лекови и сличне привилегије, можда би повећале број власника донор картица.

 

Извор: Топличке вести, РТС