Прочитај ми чланак
Књижевне енциклопедије и историје уметности од давнина бележе примере вишеструко талентованих појединаца који су оставили значајна дела у више уметничких сфера. Ствараоци чија је примарна делатност писање, односно књиженост, неретко су се интересовали за цртање, сликање, па и вајање. Феномен свестраног уметничког генија који је и у области књижевности и у области сликарства створио значајна дела, кроз бројне примере, уочава се и у српској култури.
Сјединивши својим стваралаштвом књижевност и сликарство, ови писци су свој траг, осим у словима и речима, оставили и на сликарском платну, у виду цртежа, пастела, акварела, колажа, графика или уља. „Кад откријем нове просторе, непознате људе и друкчије видике, писци и сликари помешају професије, па се писци преобраћају у сликаре, а сликари почну да записују, додуше нестручно, али разборито, одушевљено и, наравно – сликовито…“ Ове речи Миће Павловића, познатог уметника, потврду налазе у стваралачким опусима Мирослава Мајк Антића, Ђуре Јакшића, Душана Матића, Момчила Настасијевића, чији се песнички манири разликују, а које повезује љубав према сликарству.
Плави чуперак и Дама у плавом Створена је навика да се Мирослав Мика Антић означава као омиљени песник детињства који је врло добро умео да поетизује емоције мале и велике деце. Међутим, превиђа се чињеница да је Мика Антић иза себе оставио бројне цртеже, колаже, уљане слике, монотипије. Испод слика је, често, остављао и записе у једној реченици: Бити заљубљен у страшно широка јутра, Пијаном је и месец сунце…
Богат колорит и брзи покрети кичицом преносе специфичну атмосферу слика које је Антић самостално излагао у Загребу, Сарајеву, Новом Саду, Кикинди, Мокрину. Одушевљена његовим стваралаштвом, Десанка Максимовић је једном приликом записала: „Таленти су махом порозни: сликар бива помало и песник или има и изузетан слух; песник често има сликарског дара – наш класик Ђура Јакшић и наш драги Мирослав Антић то потврђују.“
За разлику од Антића који је био самоуки сликар, Ђура Јакшић је својевремено у Темишвару и Пешти учио сликарство. Његови бројни портрети уважених грађана, драгоцено су сведочанство о моди тога доба, али и о тадашњим друштвеним приликама уопште. Чувена Девојка у плавом, епохални Аутопортрет, портрет Директора Ћирића надовезују се на слике са мотивима из српске прошлости и историје (Устанак Црногораца, Кнез Михаило на одру, Убиство Карађорђа…).
Свој романтичарски национални полет, изражен у поезији, Јакшић је са истим жаром оживљавао на сликарском платну, а неретко је читаве песме опредмећивао на сликама. Утицај Рембранта, који је био Јакшићев узор, очитава се у израженом колоритном контрасту у којем доминирају црвени, жути, тамноплави тонови. Речи у камену и суреалистички колаж Dušan MatićИако је припадао модерним тенденцијама српског песништва између два рата, Момчило Настасијевић је у цртању предела и крајолика у родном Горњем Милановцу и околини, био реалиста.
Аутор збирке Пет лирских кругова и чувеног циклуса Речи у камену, користио је оловку за израду својих цртежа, чиме је дух старог Горњег Милановца аутентично оптредмећен. Настасијевићево интересовање за ликовну уметност реализовано је и кроз његове приказе низа сликарских изложби – Косте Милићевића, Зоре Петровић, изложбе „Ладе“… Чињеница да је одрастао у породици уметника која је окупљала песнике и сликаре, утицала је на стваралачку усмереност овог песника сликара. Уметнички амбијент који је погодовао Настасијевићевом стваралаштву, надреалиста Душан Матић стварао је у свом животном простору, односно, стану. Његови бројни надреални цртежи красили су зидове стана, а на столовима су се налазили блокови за цртање, оловке, фломастери у бојама.
Међутим, за разлику од Настасијевићевих реалистичких цртежа који су верна слика стварности, Матићева ликовна остварења претежно су апстрактна, а димензије и односи на сликама су у нескладу. Склон експеримантисању у поезији, Душан Матић је био иновативан и у сликарству. Осим бројних самосталних цртежа и портрета својих савременика (есејисте Сретена Марића, Исидоре Секулић…), Матић је стварао и коауторска колажна дела, од којих се издвајају колажи израђени уз учешће песника Александра Вуча. Свестраност и таленат ових песника, одушевљеника сликарством, доказују да српска култура поседује значајна дела како у области књижености, тако и у области сликарства, а изложба на којој би биле приказане слике ових и других српских песника, свакако би привукла пажњу.
(Preko ramena)
