Прочитај ми чланак
Ратко Дмитровић: Кад Јово части
Не знам из којих разлога, нити ме нешто посебно интересује, Јово Бакић ускаче у хрватску књигу фалсификата о логору Јасеновац и број тамо убијених Срба фиксира на 100.000. Ваљда човек има неку потребу. Не знам ни због чега „Политика” спољњем сараднику пушта да пласира колосалну лаж унутар врло, врло осетљиве теме, али знам да се у овом случају не сме ћутати.
Неистинита је Бакићева тврдња, ослоњена на истраживања „озбиљних истраживача” Богољуба Кочовића и Владимира Жерјавића, да је у Јасеновцу убијено око 100.000 Срба, као што је неистина да је број од 600.000 до 700.000 Срба убијених у Јасеновцу, утврдила и пласирала српска страна. То изворно није српска прича и ред је да се са тим подлим подметањем заувек престане.
Први су о броју Срба убијених у Јасеновцу проговорили Немци, немачки генерали, још за време рата. Херман Нојбахер јавља у Берлин 1943. године, да су усташе до тада ликвидирале 750.000 Срба, у Јасеновцу и на другим стратиштима. Јасеновац је након тога „радио” још скоро две године. Генерал Александар Лер у једном од својих извештаја Берлину, такође из 1943. године, тврди да су Павелићеве усташе у Јасеновцу, на најстрашније начине, убиле око 400.000 Срба, генерал Лотар Рендулиц спомиње број од 350.000.
Земаљска комисија, именована 1945. године у Загребу, од стране нове југословенске власти, док Јасеновац још није био уништен, са најважнијом документацијом, утврдила је на терену да је тамо убијено између 500.000 и 600.000 људи. Комисију су сачињавали Хрвати и Словенци.
Центар „Симон Визентал” у Лос Анђелесу процењује да је у Јасеновцу убијено око 600.000 Срба, Јевреја и Рома.
Ништа од овога Јову Бакићу није било при руци кад је утврђивао број убијених у Јасеновцу. Случајно?
Бакићев крунски аргумент да је у Јасеновцу ликвидирано 100.000, а не пола милиона и више Срба, податак је (не знамо чији) да је на простору целе Југославије за време Другог светског рата, погинуло милион људи. Интересантна логика. Стотину хиљада, по Јови, у Јасеновцу, можда још толико по осталим, мањим стратиштима, и ето нас на 200.000 до 250.000 Срба убијених у Другом светском рату. А које су националности преосталих 750.000? И где су убијени? Да нису постојали логори за масовну ликвидацију Македонаца, Словенаца, Хрвата, а ми то не знамо. Јово, ваљда, зна?
Не бих, јер ми је мука од лицемерја, аутошовинизма и двоструких стандарда, да полемишем око злочина у Сребреници где су, тврди Јово, Срби починили геноцид над Бошњацима, а Насер Орић покољ над Србима. Над Србима нема геноцида. Нису Срби тога достојни.
И за крај, ако се већ тражи појам који би деловао онако страњски, светски, а Србе додатно оцрнио и представио их као болесне митомане, обожаваоце култа сопствене жртве, онда се тај појам, Јово, не плете од српског и латинског, па испане „самовиктимизација”. Каже се је аутовиктимизација. То много боље звучи у ушима… Шта ја знам, Владимира Шекса, на пример.
(Политика)
