• Почетна
  • ДРУШТВО
  • На данашњи дан рођен Ђура Јакшић – велики сликар, песник, боем и родољуб
Прочитај ми чланак

На данашњи дан рођен Ђура Јакшић – велики сликар, песник, боем и родољуб

0

Ђура Јакшић рођен je 27. јула 1832. године  у Српској Црњи у Банату, као најстарији син у свештеничкој породици. Похађао је трговачку школу из које је непрекидно бежао, тако да су га родитељи уписали у гимназију у Сегедин. По завршетку школовања одлази у Темишвар, у којем је тада било већинско српско становништво, да учи сликарство. У 16 година уписао је Уметничку академију у Пешти, коју је морао да напусти због револуције 1848. године. У револуцији учествује као добровољац, по њеном завршетку написао је: "Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо"!


Вратио се у родни крај продужио је да учи сликарство у Бечкереку (данашњи Зрењанин)код Константина Данила, чувеног сликара тог времена. Немаштина га приморава да прихвата разне послове, често је мењао место боравка, после Београда одлази и Беч да настави студије сликарства. Тамо се кретао у уметничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем. Прве песме објавио је у Сербском летопису 1853. године, због беспарице прекида студије, али касније уписује Академију финих уметности у Минхену.


Крајем 1855. долази у Кикинду где се издржава од сликарства, а упоредо пише песме и штампа их у "Седмици" под псеудонимом Теорин. У Нови Сад долази 1856. године, подстакнут повратком пријатеља са којима се дружио у Бечу, а они се окупљају око новосадских листова "Седмица" и "Дневник".


Од 1857. прелази у Србију где ће остати до смрти, радио је као сеоски учитељ у Подгорцу, Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и у Пожаревцу где се и оженио, а као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и Јагодини.

Ђура Јакшић је био свестран уметник: песник, приповедач, драмски писац и сликар, велики родољуб и боем. Стваралачки и страдалачки живот овог образованог човека одвијао се у амбијенту скадарлијских кафана "Три шешира" и "Два јелена". Боемска атмосфера будила му је инспирацију, Јакшић је изазивао дивљење и аплаузе гостију кафана, али и бес власти јер се ругао њиховом примитивизму и лакомости на сатаричан начин.

Живот је провео у оскудици, тешко је издржавао своју бројну породицу. Био је нежан и болећив отац, али у мрачним расположењима раздражљив и једак. Његова болна и плаховита поезија одраз је његове личности, трагичне и боемске. Оболео од туберкулозе и у дуговима, отпуштен је из државне службе 1871, али уз помоћ Стојана Новаковића добија посао у Државној штампарији 1872. године. Смрт га је затекла на положају коректора Државне штампарије у Београду 16. новембра 1878. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Ђура Јакшић највећи је лиричар српског романтизма и један од најталентованијих и најзначајнијих српских сликара 19. века. Страствен, изузетне маште, снажне осећајности, бунтован и слободарски, писао је песме о слободи, родољубиву лирику, а стихови су изражавали и дубок бол. Посветио је збирку поезије Кнезу Милану Обреновићу.

Јакшић је зачетник и најистакнутији представник анакреолске поезије код Срба, аутор бројних досетки, афоризама, поетских минијатура. У духу епохе у којој је живео и стварао, Ђура Јакшић је имао узоре у песницима Петефију и Бајрону, а међу сликарима у Рембранту. Често је обрађивао исте мотиве и у књижевним делима и на сликарским платнима.

Написао је око 40 приповедака, три драме у стиху "Станоје Главаш", "Сеоба Србаља" и "Јелисавета". Оставио је незавршен историјски роман "Ратници", о српско-турском рату 1876-1878. Објавио је збирку поезије "Песме". Најзначајније епске песме су: "Братоубица", "Невеста Пивљанина Баја", "Барјактаровићи", "Мученица" и "Причест". Аутор је многих незаборавних песама као што је "На Липару", "Мила", "Кога да љубим", "Пут у Горњак", 'Кроз поноћ нему"…

У Српској Црњи се традиционално одржавају манифестације посвећене Ђури Јакшићу и додељује се истоимена награда за најбољу збирку поезије на српском језику.