Прочитај ми чланак
Повећане тензије на Космету, све већи број инцидената, како у јужној српској покрајини, тако и у Македонији (убиство петорице македонских младића у близини Скопља), само су почетак новог пакленог плана из америчке кухиње. САД, у сарадњи са Турском, раде на стварању велике албанске државе на Балкану, која би могла да угледа светлост дана већ за неколико година.
Да подручје Балкана поново очекују потреси, показује и реторика турског премијера Реџепија Тајип Ердогана, који је изјавио да ће његова земља помоћи албанској браћи, чак и војно, уколико се укаже потреба, и оценио да Албанци имају право на самоопредељење и формирање веће државе.
– Ослободилачка војска Косова није била побуњеничко – терористичка армија, већ је одражавала жељу Албанаца да бране своју земљу, рекао је Ердоган.
Он је оценио да је могућ распад Македоније уколико не буду била поштована права Албанаца.
Такође, Џезаир Шаћири звани Хоџа, бивши командант такозване ОВК, најавио је да ће се поново реактивирати јер су „једино припадници ОВК са искуством на Косову, Македонији и на југу Србије способни да се супротставе српским тајним службама“.
– Имао сам састанак с бившим командантима ОВК и размотрили смо могућност да се поново активирамо, са циљем да покренемо герилски рат и заштитимо становништво у Македонији, Прешевској долини и срединама у којима су Албанци угрожени и прети им етничко чишћење – рекао је Хоџа.
Ако се на све ово додају и најаве о „оружаној интервенцији“ званичне Приштине на северу Косова и Метхохије, јасно је да би стогодишња идеја о стварању „велике Албаније“, на кратко реализована уз помоћ фашиста 1941. године, могла би да се „повампири“ у блиској будућности.
– НАТО без сумње помаже стварању „велике Албаније“. Вашингтон и Брисел су за овај циљ већ потрошили много новца и дефинитивно не мисле да су га бацили узалуд. Пројекат велике албанске државе је жив, живљи него што је био почетком Другог светског рата“, наводи Рик Розиф, аналитичар канадског Центра за истраживање глобализације.
Розих апострофира и заставу Косова, на којој се налази слика косовске територије, а изнад ње шест звездица. Из сасвим очигледних и прећутних разлога, те звездице су симбол шест територија на којима сада живе Албанци – Косову, Албанији, Црној Гори, Србији, Македонији и Грчкој. У анализи се наводи и то да је косовски председник Фатмир Сејдију у недавном разговору са новим генералним секретаром НАТО Андре Фог Расмусеном изразио жељу да припадници Косовских безбедносних снага учествују у мировним операција у Ираку и Авганистану, а све у циљу да стекну искуство праве борбене зоне, како би после повратка биле спремне за рат у близини своје матичне земље.
„То значи да ће неколико хиљада албанских војника са Косова и Албаније, после повратка из мисије у Авганистану, бити спремни за будуће конфликте на Балкану“, наводи се у студији Глобал рисрча“.
Рик Розиф наглашава и да је Албанија пуноправна чланица НАТО и да као таква, по уговору о Алијанси, може бити позвана да реагује ако албанске окупаторске власти на Косову испровоцирају сукоб са суседима, као што су Србија, Црна Гора или Македонија, јер Албанија инсистира да ове државе за њих „нису стране земље“.
Према сценарију, до 2016. године, најпре ће доћи до уједињења Косова са Албанијом, сукоба у Македонији и припајања „матици“ западног дела ове државе, а затим су на реду „ослабађања остаих шиптарских територија“, све уз помоћ САД и Турске.
НЕВИДЉИВЕ ГРАНИЦЕ
Стручњаци „Глобал рисрч“ института из Канаде упозоравају да „велика Албанија“ можда не постоји формално, али да правно и практично већ функционише, јер граница између Косова и Албаније као да не постоји, а и између Косова и Македоније је више имагинарна, него стварна.
Говорећи о пројекту „велике Албаније“, руски политички аналитичар Пјотр Искендеров, изјавио је да проглашење такозване независности Косова и признање овог чина од САД и већине држава ЕУ, представља катализатор за стварање велике албанске државе. У прилог чињеници да постоји сарадња албанских сепаратиста са Космета и Албаније иду и извештаји да је Тирана уступила Приштини луку на Јадранском мору Шенђин, како би нова „независна држава” имала излаз на море. Чак је и премијер Албаније Сали Бериша изјавио да „идеја уједињења треба да буде звезда водиља свих албанских политичара”.
ОД ГРЧКЕ ДО ВРАЊА
Поред садашње територије Албаније у велику шиптарску државу, требало би да уђу и Косово и Метохија, долина Прешева у јужној Србији (општине Прешево, Бујановац, део Медвеђе), западни део Македоније, јужни и источни делови Црне Горе са Улцињом и деловима општине Плав и Рожаје, као и грчки јужни Епир, с тим да Грци већ дуже време играју на карту асимилације албанске националне мањине. С друге стране, Али Ахмети, оснивач и комадант терористичких албанских у Македонији (ОНА) својевремено се хвалио и постојањем „Ослободилачке армије Камерија“ у северозападном грчком региону Епиру, опремљеној и имспресивним арсеналом наоружања.
Алексеј Димитријевић
