Прочитај ми чланак

У Београду нема више Србина?

0

Чега се мудар стиди, тиме је Београд почео да се поноси
Да ли је могуће да смо се толико срозали да смо постали клоака Европе? Шта смо ми данас у свету? Јавна кућа у којој се празне фрустрирани малограђани из ЕУ, папучићи, штребери, шминкери и мамини синови.

На састанцима по европским метрополама, моји пословни партнери, који никада нису били у мојој домовини, знатижељни да дођу у Београд, обично ми кажу да су чули да су проводи у Београду на сплавовима,изговоре баш ту реч-сплав, фантастични. Непоновљиви и луди. Да су наше девојке најлепше на свету и да многи њихови пријатељи за викенд долазе у Београду на баханалије и проводе.

Када то чујем, осећам се, искрен да будем, баш – посрано! Као да ме неко полије киблом фекалија. Проради мој динарска сујете и дишпет.

Да ли је могуће да смо се толико срозали да смо постали клоака Европе? Шта смо ми данас у свету? Јавна кућа у којој се празне фрустрирани малограђани из ЕУ, папучићи и штребери, шминкери, мамини синови, које ментално карају њихове фригидне жене, који пет дана згрћу новац и штекују га у своје банке, да би од сакривених дневница дошли у Београд да се проведу, јер је све јефтино, јер се супер забављају, јер су жене лепотице, јер је храна укусна и они могу, релаксирани, да се врате у понедељак на своје робовске задатке.

Не могу да пређем преко оваквог приказивања Србије и Београда. Ово ме убија у појам.

Где су ти наши српски мушкарци? Мачо заводници? Јебачи по европски метрополама? Где нестадоше? Шта се десило са српским мушким либидом? Ко је наше мушкарце уштројио?

Времена су се променила. Данас смо ми јебана страна. У сваком погледу. И хвалимо се тиме.

Опет, пре неки дан, у новинама се на насловним страницама појавила вест да амерички професионални кошаркаш НБА Коби Брајант воли да псује на српском језику и да му је жао што не зна још неке наше псовке. Псовке је научио од наших кошаркаша. У реду. И шта сад? Зашто је то вест за ударне странице новина? Чиме се ми то поносимо? Зар то заслужује да буде објављено? То и милиони таквих дневних глупости којима нас намерно бомбардују простачки медији.

Шта кажете?

Баш је – супер!

Срби су – кул!

Странци им карају сестре, кћерке и жене у лудим проводима. Супер! То је наш нови бренд! Препознатљиви смо по секс проводима. Супер! Ми се хвалимо тиме. Дођите код нас на супер ноћне проводе. Млади излазе у поноћ,сплавови су пуни, точи се алхохол, музика опија, све је јефтино, понуда риба је огромна, цене падају, улов је сигуран, криза је учинила своје, само ви дођите и трошите ваше девизе у нашем куплерају. И онако су политичари направили од Србије јавну кућу и куплерај.

Коби Брајант псује на српском. Супер, брате! Какав лик! Фаца! Ми смо поносни! Само да будемо примећени и виђени! Светска фаца псује на српском! Сине, какав маркетинг! Супер, бре! То ће повећати секс посете странаца на сплавовима. Остварићемо девизни прилив из ноћног секс туризма. Тако ћемо стабилизовати курс,напунити девизне резерве и запослити незапослену младеж, јер статистика показује да је највећа незапосленост међу младима.

Ево решење за излазак из кризе! Ево решења за запошлајавање! Треба Србију званично претворити у јавну кућу и запослити све на секс туризму. То се односи и на мушкарце и жене. Савремена цивилизација је данас напредовала и мушкарци више нису обесправљени, људска права штите сексуалне разлике,све је дозвољено, перверзије, хомо везе, педофилија, инцест, зоофилија, нема граница, савременом човеку треба све омогућити и треба срушити све границе.

Содома и Гомора!

Где је крај наше пропасти?

Достојевски је написао да је стидно немати стида. Савремена цивилизација је бестидна. Материјални свет комерцијалне, потрошачке цивилизације је потпуно обесмислио духовне вредности савременог човека. Ништа више није свето. Ништа више није срамно. Све је дозвољено разулареном и поробљеном робу. Све му је дозвољено и допуштено да чини, потхрањује се његово незадовољство, срџба, бес, разочарење и испразност, сви подизале његовом паразитизму, дилетантизму, глупости и инфатилизму, манипулише се његовим мислима и осећањима, само из једног разлога да савремени роб не схвати да је окован, да је сужањ, да нема слободу, да је утамничен и да увек остане такав, да се не освести, пробуди и побуни. То буђење робља је врло опасно, јер може да доведе до рушења савременог ропског система, може да дође до ослобађања свих робова, а то руши успостављене интересе управљача света, Фамилије, њених извршних директора, њихових политичких егзекутора и оперативаца тајкуна, који спроводе идеју о – новом светском поретку.

Тако данас без стида функцише савремено друштво. Све је савременом човеку дозвољено.

Читао сам прошле године интервју са неком професорком правног факултета у Загребу која, ћурка, тука, гуска, наводно бранећи људска права и слободе, тражи да се у закон уведе да инцест није кривично дело и да отац,ако хоће, може да има односе са ћерком и мајка са сином, јер, према тој професорки права, то спада у корпус људких права и слобода. А, све што спада у људска права и слободе мора да се дозволи јер, ако то не прихватимо, ми нисмо модерни, ми смо примитивни, ми никада нећемо достићи европске стандарде и тако, не могу више да се сетим свега шта је та несретница изговорила, све гомиле перверзија, бедастоћа, срања, под окриљем унивезитетске дипломе и европски и евроатлантских инеграција.

Ако наши европејци заиста наметну овакве стандарде за улазак Србије у ЕУ,ако наша православна црква и српска држава то не спрече, обавештвам вас,драги моји пријатељи, да ћу се одрећи православља и српства, да ћу се вратити изворним нашим коренима и да ћу се званично изјашњавати као Лепенац, потомак наше уништене и заборављене баштине у Лепенском Виру и Винчи.

Шта се то дешава са Србима? Зашто смо такви?

Србија је само прекопирала све најгоре из тог развијеног материјалног и духовно осиромашеног западног друштва у банкротству и расулу. Никада ми није било јасно зашто ми увек узимамо оно што је најгоре из тих друштава. Зашто нисмо узели најбоље особине тих организованих друштава? Како је могуће да се запатило у нашем народу оне најгоре особине из западне цивилизације? У чему је ту проблем?

Мислим да то могу објаснити поразном чињеницом да српски национални корпус поседује, између осталих, две јако лоше карактерне црте : поводљивост и спрдање. Поводљивост нашег народа најбоље се види у политици и естради. Нема те светске глупости коју ми нећемо прихватити и довести је до апсурда,где се увек трудимо да будемо већи католици и од самога папе. Спрадње је особина провинцијалаца да све оно што је духовно узвишено и различито од њих исмејавају и изругују. Спрдање је наш национални спорт где смо олимпијски прваци.

Како даље?

Писао сам о томе. Нема изласка из кризе без духовног и моралног препорода нашег народа. То је услов свих услова. Економску кризу можемо да решимо за годину дана, имам програм, људе и знамо шта треба да радимо, али духовна обнова наше нације и државе ће трајати деценијама. Читаве нове генерације морају да се роде да би се исчистило ово смеће и зло које нас је данас захватило. У духовној обнови државе и нације морају перјаницу да преузму интелектуалци из земље и расејања. Прво мора да се прочисте институције које су задужене да бране морал у држави и друштву: политичке странке, Црква, Универзитет, САНУ и невладин сектор.

Морамо у друштво вратити осећање стида. То осећање могу да имају само добри,поштени и духовни људи. Проверите да ли припада овом узвишеном слоју људи. Како? Упалите, рецимо, неки ријалити-шоу или наступ неке естрадне звезде или расправу политичара. Ако вас није срамота да то гледате, ако се не стидите,ви сте заражени вирусом бестидности и морате да се лечите. Морате на терапију.

Шта вам предлажем као терапију? Па, почните од горе поменутог Достојевског. После ће све ићи лакше. Пробајте. Нећете се покајати. Открићете један нови свет. Непролазни свет људског духа.

 

(srbel.net)